DIREKTNA PARCIJALNA PITANJA IZVEDENA POMOĆU PROSTIH UPITNIH ZAMENICA U FRANCUSKOM JEZIKU I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM

  • Nataša Radusin-Bardić Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Кључне речи: parcijalna pitanja, upitne zamenice, francuski jezik, srpski jezik

Сажетак

U francuskom jeziku, direktna parcijalna pitanja izvedena pomoću prostih upitnih zamenica podrazumevaju složen sistem u okviru koga su mnogi elementi podložni varijaciji. Pre svega, odabir prostih upitnih zamenica u konkretnom upitnom iskazu zavisi od toga da li se odnosi na bića (qui) ili na stvari i pojmove (que/qu’, quoi). Kada se odnose na stvari i pojmove, proste upitne zamenice, koje spadaju u nepromenljivu vrstu reči, imaju svoj nenaglašen (que/qu’) i naglašen oblik (quoi), a njihova upotreba zavisi od pozicije proste upitne zamenice u upitnom iskazu, kao i od toga da li je ona upotrebljena samostalno ili ne, uz predlog ili bez njega. Između ostalog, u zavisnosti od funkcije upitne zamenice u rečenici, često postoje dvojni upitni oblici: neprošireni (koji zahtevaju upotrebu inverzije osim ako upitna reč ima funkciju subjekta) i prošireni pomoću upitnog izraza est-ce que, est-ce qui (koji zahtevaju isti red reči kao u izjavnoj rečenici). Najzad, u govornom jeziku, upotreba direktnih parcijalnih pitanja izvedenih pomoću prostih upitnih zamenica pokazuje strukturnu varijabilnost koja nosi različita stilska obeležja. U našem radu, oslanjajući se na relevantnu normativnu i deskriptivnu literaturu, kao i na analizu korpusa, nastojaćemo da utvrdimo koji su oblici, u srpskom jeziku, ekvivalentni navedenim direktnim parcijalnim pitanjima.

Преузимања

Нема података

Референце

Barić, E., Lončarić, M., Malić, D., Pavešić, S., Peti, M., Zečević, V. & Znika, M. (1997). Hrvatska gramatika (2. izd.). Zagreb: Školska knjiga.

Brabec, I., Hraste, M. & Živković, S. (1968). Gramatika hrvatskosrpskoga jezika (8. izd.). Zagreb: Školska knjiga.

Chevalier, J.-C., Arrivé, M., Blanche-Benveniste, C. & Peytard, J. (1964). Grammaire Larousse du français contemporain. Paris: Larousse.

Ćosić, V. (2006). Modalité interrogative en croate et en français : à propos du mot li. U: Soutet, O. (ured.) (2006). Études de linguistique contrastive (str. 47-65). Paris: PUPS (Presses de l’Université Paris-Sorbonne).

Delatour, Y., Jennepin, D., Léon-Dufour, & Teyssier, B. (2004). Nouvelle Grammaire du Français. Cours de Civilisation Française de la Sorbonne. Paris: Hachette F.L.E.

Drašković, V. (1992). Gramatika francuskog jezika za osnovnu školu (9. izd.). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika.

Grevisse, M. (1969). Le bon usage. Grammaire française avec des remarques sur la langue française d’aujourd’hui (9. izd.). Gembloux: Éditions J. Duculot, S. A.

Klajn, I. (2006). Gramatika srpskog jezika za strance. Beograd: Zavod za udžbenike.

Le Goffic, P. (1993). Grammaire de la Phrase Française. Paris: Hachette Supérieur, Hachette Université Langue française, Hachette.

Mirić, D. (1994). Upitni iskaz u ruskom i srpskom jeziku (doktorska disertacija, rukopis). Novi Sad: Filozofski fakultet.

Papić, M. (1992). Gramatika francuskog jezika: strukturalna morfosintaksa (3. izd.). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika.

Piper, P., Antonić, I., Ružić, V., Tanasić, S., Popović, Lj. & Tošović, B. (2005). Sintaksa sa- vremenog srpskog jezika: prosta rečenica. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Novi Sad: Matica srpska.

Popović, Lj. (2004). Red reči u rečenici (2. izd.). Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.

Riegel, M., Pellat, J.-C. & Rioul, R. (2004). Grammaire méthodique du français (3. izd.). Paris: PUF.

Stanojčić, Ž. & Popović, Lj. (2010). Gramatika srpskoga jezika: za gimnazije i srednje škole (12. izd.). Beograd: Zavod za udženike.

Stevanović, M. (1989). Savremeni srpskohrvatski jezik (gramatički sistemi i književnojezička norma). II Sintaksa (4. izd.). Beograd: Naučna knjiga.
Објављено
10. 12. 2015.
Bрој часописа
Секција
Српски језик и лингвистика