Logika ideja: Por Rojal i Dekartovo nasleđe

  • Una Popović

Сажетак

Ovaj rad posvećen je istraživanju nastanka i osnovnih odlika logike Por Rojala. Logika Por Rojala razumeva se kao nova ideja logike, bitno novovekovna po svom karakteru i utoliko suprotstavljena sholastičkoj i aristotelovskoj tradiciji. Sa druge strane, nastanak ove nove ideje logike naročito je problematičan usled razvoja mišljenja o metodu adekvatnog istraživanju domena prirode, odnosno unutar nauka. Rad ima za cilj da pokaže na koji način je razvoj nauka uticao na preobražaj logike, te kako je ista iznova našla svoje mesto u novovekovnom mišljenju uprkos Dekartu, ali istovremeno i na njegovom tragu. Analize će pokazati da je ovaj preobražaj logike bio moguć samo kao njena transformacija u jednu logiku ideja.

Биографија аутора

Una Popović

Odsek za filozofiju
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Референце

Arnauld, A., & Nicole, P. (2013). Logika ili umjeće mišljenja: Logika Port-Royala. Zagreb: Demetra.
Cottingham, J. (1988). The Rationalists. Oxford & New York: Oxford University Press.
Декарт, Р. (1952a). Практична и јасна правила руковођењеа духом у истраживању истине. Београд: Српско филозофско друштво.
Декарт, Р. (1952b). Реч о методи доброг вођења свога ума и истраживања истине у наукама. Београд: Српско филозофско друштво.
Flage, D. E., & Bonnen, C. A. (2001). Descartes and Method: A Search for a method in Meditations. Oxford & New York: Routledge.
Galilei, G., & Scheiner, C. (2010). On Sunspots. Chicago & London: Chicago University Press.
Gaukroger, S. (2002.). Cartesian logic. An Essay on Descartes’s Conception of Inference. Oxford: Clarendon Press.
Gaukroger, S. (2004). Francis Bacon and the Transformation of Early-Modern Philosophy. Camebridge: Camebridge University Press.
Joachim, H. H. (1957). Descartes’s Rules for the Direction of the Mind. London: George Allen & Unwin LTD.
Losonsky, M. (2006). Logic and language. U: Rutherford, D. (ed.) (2006). The Camebridge Companion to Early Modern Philosophy. Camebridge: Camebridge University Press.
MacLachlan, J. (1997). Galileo Galilei, First Physicist. Oxford: Oxford University Press.
Marenborn, J. (2008). Logic before 1100: The Latin Tradition. U: Gabbay, D. M., & Woods, J. (eds.) (2008). Handbook of the History of Logic: Mediaeval and Renaissance Logic (p. 1-63). Amsterdam: Elsevier.
Mates, B. (1961.). Stoic logic. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
Mays, W. (1974). Scientific Method in Galileo and Bacon. Indian Philosophical Quarterly, 3, 217-240.
Rujević, G. (2012). Teorijske pretpostavke Dekartove „Geometrije”. Arhe: časopis za filozofiju, 17, 49-62.
Sasaki, C. (2003). Descartes’s Mathematical Thought. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
Wahl, R. (2008). Port Royal: The Stirrings of Modernity. U: Gabbay, D. M., & Woods, J. (eds.) (2008). Handbook of the History of Logic: Mediaeval and Renaissance Logic (p. 667-699). Amsterdam: Elsevier.
Wallace, W. A. (1992). Galileo’s Logic of Discovery and Proof: The Background, Content, and Use of His Appropriated Treatises on Aristotle’s Posterior Analytics. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
Williams, B. (2005.). Descartes: The Project of Pure Enquiry. Oxford & New York: Routledge.
Wilson, M. D. (2005). Descartes. Oxford & New York: Routledge.
Објављено
23. 02. 2017.
Како цитирати
POPOVIĆ, Una. Logika ideja: Por Rojal i Dekartovo nasleđe. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, [S.l.], v. 41, n. 2, p. 49-66, feb. 2017. ISSN 2334-7236. Доступно на: <http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1869>. Датум приступа: 22 aug. 2017 doi: https://doi.org/10.19090/gff.2016.2.49-66.
Bрој часописа
Секција
Филозофија