VRŠAČKO UTVRĐENjE – ZAMAK U SVETLU ARHEOLOŠKIH ISTRAŽIVANjA

  • Vesna Manojlović Nikolić

Сажетак

Vršačko utvrđenje nalazi se na oko 400 metara nadmorske visine, na bregu Vršačkog gorja koji dominira banatskom ravnicom. Bedemi utvrđenja zahvataju neveliku zaravan i prilagođeni su konfiguraciji terena. U radu će biti reči o dosadašnjim arheološkim istraživanjima na bregu iznad Vršca, posebno o sistematskim arheološkim iskopavanjima u periodu od 1997. do 2001. godine. Istraživanjima su utvrđene dimenzije ove srednjovekovne fortifikacije kao i objekti unutar nje. Analizom otkrivenih delova arhitekture, kulturnih slojeva i pokretnih arheolških nalaza, kao i prema poznatim istorijskim podacima, moguće je da se preciznije odredi vreme nastanka i trajanja utvrđenja, njegova stradanja, rušenja, ali i da se ukaže na strukturalne elemente zbog kojih se Vršačko utvrđenje u novijoj literaturi svrstava u zamak.

Биографија аутора

Vesna Manojlović Nikolić

Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu

Референце

Bajalović Hadži-Pešić, M. (1981). Keramika u srednjovekovnoj Srbiji. Beograd: Muzej grada Beograda.
Bajalović Hadži-Pešić, M. (1992). O nalazima nekih predmeta u gotičkom stilu na teritoriji Srbije. Saopštenja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, 24, 217-222. (štampano ćirilicom)
Bikić, V. (1992). Poznogotički bronzani svaćnjaci sa Beogradske tvrđave. Saopštenja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, 24, 223-228. (štampano ćirilicom)
Bikić, V. (1994). Srednjovekovna keramika Beograda. Beograd: Arheološki institut. (štampano ćirilicom)
Birtašević, M. (1970). Srednjovekovna keramika. Beograd: Muzej grada Beograda. (štampano ćirilicom)
Brmbolić, M. (1984). Predmeti od bronze, bakra i stakla, iz manastira Namasije. Zbornik muzeja primenjenih umetnosti, 28/29, 83-92. (štampano ćirilicom)
Brmbolić, M. (2009). Vršački zamak. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. (štampano ćirilicom)
Brmbolić, M. & Manojlović-Nikolić, V. (2001). Vršačko utvrđenje – Vršac, rezultati sistematskih arheološko-konzervatorskih radova u 2000. godini. Glasnik Društva konzervatora Srbije, 25, 108-111. (štampano ćirilicom)
Brmbolić, M. & Manojlović-Nikolić V. (2002). Vršačko utvrđenje, rezultati arheološko-konzervatorskih radova 2001. godine. Glasnik Društva konzervatora Srbije, 26, 116-119. (štampano ćirilicom)
Brmbolić, M. & Manojlović-Nikolić, V. (2003). Vršačko utvrđenje, arheološka iskopavanja 2002. godine – istočni sektor. Glasnik Društva konzrvatora Sbije, 27, 78-81. (štampano ćirilicom)
Veselinović, R. L. (1994). Srbi u velikom ratu 1683-1699. U: Samardžić, R. (ured.) Istorija srpskog naroda III/1 (2. izd.), (str. 491-572). Beograd: Srpska književna zadruga. (štampano ćirilicom)
Zirojević, O. (1976). Turska utvrđena mesta na području Vojvodine, Slavonije i Baranje. Zbornik za istoriju, 14, 99-143. (štampano ćirilicom)
Kalić, J. (1986). Najstarija karta Ugarske, Tabula Hungariae. Zbornik radova Vizantološkog instituta, 24/25, 423-436. (štampano ćirilicom)
Kalić, J. (1994). Srbi u poznom srednjem veku. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut. (štampano ćirilicom)
Krstić, A. (2010). Vršac u srednjem veku I deo: od ranog srednjeg veka do kraja 14. stoleća. Istorijski časopis, 59, 77-102. (štampano ćirilicom)
Krstić, A. (2011). Vršac u srednjem veku II deo: od početka 15. do sredine 16 stoleća. Istorijski časopis, 60, 193-212. (štampano ćirilicom)
Manojlović-Nikolić, V. (2004). Oruđa od gvožđa sa srednjovekovnih lokaliteta u Vojvodini. Istraživanja, 15, 25-48. (štampano ćirilicom)
Manojlović-Nikolić, V. (2007). Srednjovekovno oružje sa Vršačkog utvrđenja – arheološki podaci. Istraživanja, 18, 49-58. (štampano ćirilicom)
Manojlović-Nikolić, V. (2010). Srednjovekovno oruđe od gvožđa u Srbiji. Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. (štampano ćirilicom)
Manojlović-Nikolić, V. (2014). Prošlost Banata iz pera Feliksa Milekera. U: Gavrilović, V., Boškov, S. (ured.). Vojvođanski prostor u kontekstu evropske istorije: ličnosti vojvođanskog prostora (str. 315-323). Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za istoriju. (štampano ćirilicom)
Medaković, A. (2002) Felix Milleker (1858-1942). Istraživač, publicista i kustos Gradskog muzeja u Vršcu. Vršac: Gradski muzej.
Mileker, F. (1886). Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca I. Pančevo: Komisiona naklada Braće Jovanovića. (štampano ćirilicom)
Milleker, F. (1924). Geschichte der Städte und Städtenwesens im Banat, Vršac: Artistische Anstalt J. E. Kirchner's Witwe.
Mileker, F. (1996). Vršac u starini (prev. Bobik, A., Jovanović, M.). Vršac: Gradska biblioteka, Ugao. (štampano ćirilicom)
Mileker, S. (2011). Vršački grad. Istorijsko-arheološka skica (prev. Jovanović, M.). Pančevo: Istorijski arhiv. (štampano ćirilicom)
Nikolić, D. (1956). Tipološki razvoj mamuza od 14 do 20. veka. Vesnik vojnog muzeja, 3, 61-79. (štampano ćirilicom)
Petrović, D. (2009). O grbu Vršca. Dva veka vršačkog grba. Glasnik muzeja Banata, 13/14, 139-142. (štampano ćirilicom)
Petrović, M. (1976). Vršačka kula. Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine, 6/7, 53-62. (štampano ćirilicom)
Popović, M. (1978). La résidence du despot Djuradj Brankovic dans le chátelet de la forteresse de Smederevo. Balcanoslavica, 7, 101-112.
Popović, M. (1982). Beogradska tvrđava. Beograd: Arheološki institut. (štampano ćirilicom)
Popović, M. (1999). Tvrđava Ras. Beograd: Arheološki insitut.
Popović, M. (2006). Zamak u srpskim zemljama poznog srednjeg veka. Zbornik radova Vizantološkog instituta, 43, 189-207. (štampano ćirilicom)
Popović, M. & Bikić, V. (2004). Kompleks srednjovekovne mitropolije u Beogradu. Beograd: Arheološki institut. (štampano ćirilicom)
Radojković, B. (1977). Metal srednjovekovni. U: Istorija primenjene umetnosti kod Srba I (str. 79-94). Beograd: Muzej primenjene umetnosti. (štampano ćirilicom)
Rašajski, J. (2002). Gradski muzej Vršac. U: Rašajski, J. (ured.). Gradski muzej Vršac 1882-2002 (str. 9-16). Vršac: Gradski muzej.
Simić, G. (1984). Golubački grad. Starinar, 33/34, 71-86.
Simić, G. (2010). Donžon kule u fortifikaciji srednjovekovnih gradova. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. (štampano ćirilicom)
Simić, G., & Simić, Z. (1984). Grad Ram. Saopštenja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, 36, 31-55. (štampano ćirilicom)
Tufegdžić, A. (2009). Palata u srpskom srednjovekovnom utvrđenom gradu XIV i XV veka. Nauka + praksa, 12/2, 37-40.
Cunjak, M. (1998). Smederevska tvrđava, novija istraživanja. Smederevo: Književni klub Smederevo, Centar za korišćenje Smederevske tvrđave. (štampano ćirilicom)
Cunjak, M. (2005). Srednjovekovno oružje i oprema ratnika sa teritorije podunavskog i braničevskog okruga. Smederevo: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, Muzej Smedereva, Istorijski arhiv, Narodna biblioteka. (štampano ćirilicom)
Cunjak, M. (2008). Ram i Ramska tvrđava kroz vekove. Smederevo: Narodni muzej Požarevac, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo. (štampano ćirilicom)
Čelebi, E. (1979). Putopis, odlomci o jugoslovenskim zemljama (2. izd.). Sarajevo: Veselin Masleša.
Објављено
23. 02. 2017.
Како цитирати
MANOJLOVIĆ NIKOLIĆ, Vesna. VRŠAČKO UTVRĐENjE – ZAMAK U SVETLU ARHEOLOŠKIH ISTRAŽIVANjA. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, [S.l.], v. 41, n. 2, p. 133-157, feb. 2017. ISSN 2334-7236. Доступно на: <http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1875>. Датум приступа: 21 nov. 2017 doi: https://doi.org/10.19090/gff.2016.2.133-157.
Bрој часописа
Секција
Историја