PJER DE RONSAR, ANGAŽOVANi pesnik? Besede o jadima ovog vremena(1562-1564)

  • Tamara Valčić Bulić Filozofski fakultet, UNS
Кључне речи: Ronsar, protestanti, angažovanost, besede, movere, satira, alegorija

Сажетак

Pjer de Ronsar (Pierre de Ronsard, 1524-1585), uvažavan kao najznačajniji francuski pesnik XVI veka, vođa pesničke škole Plejade, po tematici prevashodno pesnik ljubavi, a po svom društvenom statusu dvorski pesnik, u predvečerje i tokom verskih i građanskih ratova (1562-1598), uprkos svojim elitističkim ubeđenjima o specifičnom statusu poezije, piše elegije i besede u kojima prvo miroljubivo, zatim sve ogorčenije, upozorava svoje savremenike, prvo sve bez razlike, a zatim u prvom redu svoje verske i političke protivnike, protestante, na zla koja prete Francuskoj. Tako Ronsar u Besedama (Discours des misères de ce temps) prerasta u vrsnog angažovanog, a kako vreme prolazi i rat je sve izvesniji, militantnog pesnika. Cilj ovog rada je da prikaže različita umetnička i retorička sredstva koja pesnik koristi da bi svoje protestantske neistomišljenike ubedio u besmislenost oružanih bratoubilačkih sukoba, ali i da bi razobličio, po njegovom ubeđenju, prave motive njihove pobune. Na osnovu podrobne analize, može se zaključiti da Ronsar nastoji da na sve loše strane sukoba koji otpočinje ukaže racionalnim argumentima (on je protivan razumu, tradiciji, poretku). Pored toga, kao pravi besednik, pesnik nastoji da uzbudi svoje čitaoce, što čini koristeći snažne, upečatljive opise (hipotipoze), alegorije i personifikacije Francuske i njenih žitelja, a konačno i time što svoja lična osećanja izražava neposredno, otvoreno kritikujući i napadajući svoje protivnike.

Преузимања

Нема података

Референце

Banašević N.- Pavlović M-.Šamić M.-Vitanović S. (1976). Francuska književnost 1 od srednjeg vijeka do 1683. Beograd: Nolit.
Bellenger, Y. (1982). À propos des Discours de Ronsard : Y a-t-il un genre du discours en vers ? U G. Demerson (dir.) (1982). La Notion de genre à la Renaissance. Genève : Slatkine. 195-201.
Bellenger, Y. (1976) L'allégorie dans les poèmes de style élevé de Ronsard. Cahiers de l’Association internationale des «études françaises,  28. 65-80. http://www.persee.fr/web/revues/home/prescript/article/caief_0571-5865_1976_num_28_1_1107
Dassonville, M. (1989) Introduction . U M. Dassonville (dir.) (1989). Ronsard et Montaigne, Écrivains engagés ? Lexington, Kentucky: French Forum, Publishers. 7-17.
Dassonville, M. (1985) Un poète dans la mêlée (1560-1563). U : Dassonville, M. (1985). Ronsard : étude historique et littéraire. IV, Grandeurs et servitudes. Genève: Droz. 109-137.
Feroni, Đ. (2005). Istorija italijanske književnosti I, Podgorica-Beograd: CID-Službeni list.
Ménager, D. (1979). Le Roi, le Poète et les Hommes. Genève: Droz.
Rigolot F. (1989). Poétique et Politique : Ronsard et Montaigne devant les troubles de leur temps. U : M. Dassonville (dir.) (1989). Ronsard et Montaigne, Écrivains engagés ?, Ronsard et Montaigne, Écrivains engagés ?, Lexington, Kentucky : French Forum, Publishers. 57-69.
Ronsard, P. de (1979). Discours Derniers vers. Paris : GF Flammarion.
 Smith, M. (1979) Introduction. U : Ronsard, Discours des misères de ce temps, Genève : Droz. 7-26.
----- (1988)  Ronsard et ses critiques contemporains, Ronsard en son IVe centenaire & Ronsard hier et aujourd’hui. Genève : Droz. 83-90.
Објављено
09. 01. 2018.
Bрој часописа
Секција
Романистика