VARIJACIJA U NELIČNIM DOPUNAMA U SRPSKOM JEZIKU: EMPIRIJSKI NALAZI NA NIVOU JEDNOG GOVORNIKA

EMPIRICAL EVIDENCE FROM TRANSLATION

  • Predrag Stevan Kovačević Filozofski fakultet, Novi Sad
  • Tanja Milićev Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
  • Ivana Đurić Paunović Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Кључне речи: nelične dopune, da prezent, infinitiv, sintaksička varijacija, analiza prevoda

Сажетак

Rad se bavi istraživanjem faktora koji čine odabir infinitiva kao dopune modalnih glagola prihvatljivijim u odnosu na da+prezent na ograničenom korpusu tri književna prevoda, kao i načinom sintaksičke reprezentacije varijabilinih struktura. Uz pomoć analize konteksta, potvrđuju se dosadašnja opažanja iz literature da se infinitiv pojavljuje umesto da+prezenta zbog stilističkih razloga (izbegavanje ponavljanja partikule da), kao i da je infinitiv češći u impersonalnin kontekstima. Novi doprinos ovog istraživanja čini ukazivanje na kontekste u kojima je subjekat neživ, apstraktan, nereferencijalan i neagentivan, kao i konteksti epistemičke nasuprot deontičkoj modalnosti u kojima je infinitiv prihvatljiviji, ako ne i obavezan. Kako se svi ovi faktori mogu povezati s prirodom (nultog) subjekta dopune, objašnjenje ovih razlika može se tražiti na nivou argumentacijske strukture – vP-a ili proširenog vP domena. Uvidi stečeni na osnovu varijacije unutar jednog govornika, na kontrolisanom korpusu, predstavljaju dobru polaznu tačku za dalje istraživanje ovih i dodatnih faktora kod/ među drugim govornicima.

Преузимања

Нема података

Референце

Ajdžanović, J. – Dražić, J. (2016). Sintaksičko-semantička analiza konstrukcije za + infinitiv i
njene pragmatičke implikacije. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, XLI-1, 21-31.
Auster, P. (2012). Winter Journal. New York: Faber and Faber.
Brozović, D. (1953). O razlikama između infinitiva i prezenta s veznikom da. Jezik; časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika, 2/5, 153-154.
Davis, L. (2014). Can't and Won't. London: Penguin Books.
Dejvis, L. (2015). Ne mogu i neću. Beograd: Geopoetika. Prevod: Ivana Đurić Paunović.
Fintel, Von K. – Iatridou, S. (2003). Epistemic containment. Linguistic Inquiry, 34(2), 173-198.
Gallis, A. (1970). Zum Gebrauch von DA+Präsens versus Infinitiv beim Futurum I in Serbokroatischen: Untersuchungen über die ‘Koreni’ von Dobrica Ćosić. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 13/2, 217-223.
Gudkov, V. P. (1958). Употребление инфинитива и конструкции с да в сербском языке (сочетания с глаголами). Вопросы лингвистики и методики преподавания иностранных языков, 6, 98-112.
Hope, C. (2011). Shooting Angels. London: Atlantic Books.
Houp, K. (2013). Lov na anđele. Beograd: Geopoetika. Prevod: Zoran Paunović i Ivana Đurić Paunović.
Huddican, B. & Plunkett, B. (eds.) (2010). Formalizing syntactic variability. Lingua (Special Issue), 120/5, 1057-1332.
Ivić, M. 1970. O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj rečenici: prezent u rečenici s veznikom da. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 13/1, 43-55.
Ivić, M. 1972. Problematika srpskohrvatskog infinitiva. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 15/2, 115-138.
Katičić, R. (1986). Sintaksa hrvatskoga književnog jezika. nacrt za gramatiku. Zagreb: HAZU.
Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kovačević, P. – Milićev, T. (to appear). The nature(s) of syntactic variation: Evidence from the
Serbian/Croatian dialect continuum. Paper submitted to Proceedings of Formal
Description of Slavic Languages 12, Berlin, 2016.
Libermann, A. (1992). The relation of speech to reading and writing. Advances in Psychology
94,167-178.
Linnel, P. (2004). The Written Language Bias in Linguistics. London/New York: Routledge.
Oster, P. (2012). Zimski dnevnik. Beograd: Geopoetika. Prevod: Ivana Đurić Paunović.
Piper, P. – Antonić, I. – Ružić, V. – Tanasić, S. – Popović, L. & Tošović, B. (2005). Sintaksa savremenog srpskog jezika: prosta rečenica. Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
Marelj, M. (2004). Middles and Argument Structure across Languages. PhD dissertation, Netherlands Graduate School of Linguistics.
Moskovljević, M. S. (1936). Još o upotrebi svezice “da” s prezentom mesto infinitiva. Naš jezik, 4, 106-113.
Nord, C (1997). Translation as a Purposeful Activity: Functionalist Approaches Explained. Manchester: St. Jerome.
Stevanović, M. 1954. Naporedna upotreba infinitiva i prezenta sa svezicom da. Naš jezik (nova serija), 5/3-4, 85-102 & 5/5-6, 165-185.
.
Todorović, N. (2012). The Indicative and Subjunctive da-Complements in Serbian A Syntactic-Semantic Approach. PhD dissertation, University of Illinois.
Todorović, N. – Wurmbrand, S. (2015). (In)Finite possibilities of ‘da’: Restructuring the tense and aspect domains. Workshop on aspect in embedded clauses, ZAS, Göttingen. Preuzeto sa http://wurmbrand.uconn.edu/Resources/da%20da%20da%20HO.pdf
Wilss, W. (1996). Knowledge and Skills in Translator Behaviour. Amsterdam: John Benjamins.
Wurmbrand, S. (2001). Infinitives: Restructuring and Clause structure. Berlin: Mouton de Gruyter.
Објављено
15. 11. 2018.
Bрој часописа
Секција
Српски језик и лингвистика