SRPSKO-HRVATSKA KULTURNA SARADNJA U MEDIJSKOM DISKURSU

  • Brankica Drašković Odsek z amedijske studije Filozofskoh fakulteta u Novom Sadu
Кључне речи: kritička analiza diskursa, predstavljanje, kulturna saradnja, Hrvatska, Srbija, masovni mediji

Сажетак

Cilj rada je bio da se metodom analize sadržaja i kritičke analize diskursa ispitaju dominantne strategije kojima se služe mejnstrim mediji u predstavljanju kulturne saradnje  – pojava, događaja i aktivnosti umetnika iz dve države šest godina nakon sprovođenja prvog istraživanja. Polazeći od istraživačkog pitanja da li su diskursi o srpsko-hrvatskoj kulturnoj saradnji i dalje obeleženi strukturom javnog govora i pređašnjim simboličkim odmeravanjima drugog uzorak za analizu činili su tekstovi objavljeni u onlajn izdanjima dnevnih listova Jutarnji list i Blic prikupljani tokom marta, aprila i maja 2018. godine. Rezultati pokazuju da dominira strategija spektakularizovanog predstavljanja i to pre svega na individualnom nivou. Za razliku od prethodnog istraživanja kada je nacionalistički diskurs pod uticajem već postojeće socio-kognitivne osnove koju čini ideološka podela ’mi’ i ’oni’ bio ’umiveniji’ i ’skriveniji’ od onog iz devedesetih, sada je postao izraženiji. Oblikuju ga manipulativne strategije: diferencijacije, konfrontacije, prećutkivanja i zaborava, kojima se izražava polarizovani odnos između suprotstavljenih grupa – srpske i hrvatske. S druge strane, detektovani antinacionalistički diskurs kroz kritičke kontranarative u predstavljanju pojedinih tema i umetnika baštini ’kulturu neslaganja i otpora’, jeste skrajnut, ali ukazuje da dualizam medijskog diskursa reflektuje, uslovno rečeno, i dve forme kulturnog prostora koji paralelno egzistiraju u kontekstu srpsko-hrvatske kulturne saradnje.

Преузимања

Нема података

Референце

Bejker, K. (2011). Zvuci granice. Beograd: Biblioteka XX vek.
Bilig, M..(2009), Banalani nacionalizam. Beograd: Biblioteka XX vek
Bugarski, R.(1997). Jezik u društvenoj krizi.Beograd: Čigoja
Dragićević Šešić, M., Stojković, B.(2007). Kultura: menadžment, animacija, marketing. Beograd: Clio
Dragićević Šešić M.,Stefanović, M. (2014), Organizational trauma and policies of
oblivion – types of organizational forgetting in the case of Belgrade theatres. Rad izložen na konferenciji: 22nd ENCATC Annual Conference, New Challenges for the Arts and Culture, Brno, 17–19 September 2014.
Drašković, B (2016) „Izveštavanje ili spektakularziacija: predstvaljanje kulturne saradnje u
srpskim i hrvatskim medijima“ (Nepublikovana doktorska disertacija). Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd
Drašković, B. (2014). Nacionalistički diskurs i predstave o drugom u komentarima čitalaca
onlajn izdanja Blica i Jutarnjeg lista. U: Valić Nedeljković, N., Sremac, S.
Knežević, N., Gruhonjić, D. (ur.) Uloga medija u normalizaciji odnosa na
Zapadnom Balkanu (str. 341–361). Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Drasković, R.(2010). Re-Imagining Yugoslavia: Learning and Living with Diverse Cultural
Identities. University of Toronto. https://tspace.library.utoronto.ca/bitstream/1807/25644/1/Draskovic_Radoslav_201011_MA_thesis.pdf . Posećeno (12.5.2016)
Đorđević, J. (2009). Postkultura. Beograd: Clio.
Džihana, A. Volčič, Z. (2011). Uvod: Ka mirovnom novinarstvu. Mediji i nacionalne
ideologije: Analiza izveštavanja o suđenjima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (str. 7–37). Sarajevo: Mediacentar.
Hall, S. (1982). The rediscovery of ideology: the return of the repressed in media studies.
In Gurevitch, M. et al. (eds.). (pp. 56-90). Culture, society and the media. London: Methuen
Jansen, S. (2005). Antinacionalizam. Beograd: Čigoja štampa, Biblioteka XX vek.
Mihajlov, J. (2010). Regionalna kulturna saradnja u jugoistočnoj Evropi. Kultura:
časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku,127: 307–333.
Mihalj, S, Bajt, V., Pankov, M.(2008). Reorganizacija identifikacionog obrasca:
televizuelna izgradnja kolektivnog identiteta u ranoj fazi raspada Jugoslavije. U: Đerić G. (ur.)Intima javnosti. (str. 98–126). Beograd: Fabrika knjiga.
Rogač, Lj. (2011) Kulturne aktivnosti Srbije u Evropi i svetu: 2000 – 2010. Kultura:
časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, br 130: 331–349.
Stojković, B. (2002). Identitet i komunikacija. Beograd: Čigoja štampa
Švob Đokić, N. Primorac, J., N. Obuljen (2013). Historical perspective: cultural policies and i nstruments-Croatia. http://www.culturalpolicies.net/web/croatia.php?aid=1.(Posećeno 20. 11. 2013)
Van Dijk, T. (2008). Discourse and context: a sociocognitive approach. Cambridge, New
York: Cambridge University Press.
Van Dijk, T. (1998). Ideology: A Mutlidisciplinary Approach. London: Sage Publications.
Ugrešić, D. (2008). Kultura laži. Beograd: Fabrika knjiga.
Vukanović, M. (2011). Pogled na kulturu. Zakoni i prakse u Srbiji i pet država članica
Evropske unije. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
Wiesand, A. J. (2005). „European Cultural Co-operation“ in the G2CC-LAB-
Environment(Portal)Definition and Elements of a Conceptual Framework. Bonn: ERICArts http://www.labforculture.org/en/resources-for-research/contents/research-in-focus/european-cultural-cooperation/european-cultural-co-operation-in-the-g2cc-lab-environment-portal-definition-and-elements-of-a-conceptual-framework
Објављено
18. 03. 2019.
Bрој часописа
Секција
Медијске студије