METAFORIČKE SLIKE U POEZIJI JOVANA DUČIĆA I ĐORĐA BAKOVIJE

  • Virđinija Popović Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
  • Marina Puja Badesku Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Кључне речи: metafore, boje, simbol, smrt, usamljenost, priroda, kiša, razgradnja materije

Сажетак

Jovan Dučić i Đorđe Bakovija su pesnici koji su doprineli formiranju modernog lika srpske i rumunske književnosti. Iako pripadaju različitim književnostima, u njihovim delima možemo uočiti mnogo sličnosti, u prvom redu misaonu produbljenost, jezgrovitost u izrazu, stvaranje novih simbola, igru bojama, obuzetost smrću i usamljenošću, praćenu bezgraničnom željom da se dokuči i protumači smisao života i življenja. U pesmama Dučića i Bakovije opisi prirode bivaju dekonkretizovani, unutrašnji prostori se sužavaju, smanjuje se udeo ne samo deskriptivnih nego i emocionalnih elemenata, a pojačava se udeo misli i simbola. Đorđe Bakovija je preteča rumunskog modernizma, kao što je u srpskoj književnosti Jovan Dučić. Rumunska kritika ga svrstava među najveće nacionalne pesnike između dva svetska rata, zajedno sa Tudorom Argezijem, Lučijanom Blagom i Jonom Barbuom.

Преузимања

Нема података
Објављено
17. 12. 2014.
Bрој часописа
Секција
Српска књижевност