Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД sr-RS@cyrillic Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 0374-0730 <h3><span style="text-decoration: underline;">Обавезе аутора </span></h3> <p>(Ове смернице су састављене на основу постојећих прописа базе <em>Elsevier</em>)</p> <h4>&nbsp;1.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Стандарди извештавања</h4> <p>Аутори своје резултате оригиналних истраживања треба да представе 1) навођењем фаза истраживања; 2) објективним идентификовањем значаја добијених резултата; 3) изношењем тачних података. Рад треба да садржи довољно података и референци како би се другима омогућило да истраживање понове.</p> <p>Покушај да се подаци свесно и са предумишљајем мењају или нетачно наводе спада у неетичко понашање које се одбацује као неприхватљиво. Прегледни и стручни радови треба да буду засновани на тачним и објективним подацима, а ставови и мишљења аутора морају бити јасно назначени као такви.</p> <h3>2.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Приступ подацима и задржавање права</h3> <p>За потребе рецензирања од аутора се може тражити да пошаље необрађене податке у вези са радом, а аутор треба да је спреман да омогући јавни приступ таквим подацима и уколико је могуће, мора преузети одговорност чувања података одређени временски период након објављивања.</p> <h3>3.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Ауторско дело и плагирање</h3> <p>Аутор може објавити само радове коју су оригинално дело, а у случају да је аутор користио рад и / или речи других аутора, то мора бити цитирано на адекватан начин. Плагијат се може јавити у неколико облика, од присвајања туђих радова као својих, преузимања или парафразирања суштинског дела рада другог аутора (без навођења), до присвајања резултата истраживања које је реализовао неко други. Плагијат је у свим својим облицима неетичко понашање које се не толерише.</p> <p>&nbsp;</p> <h3>4.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Вишеструко, поновљено и симултано објављивање</h3> <p>Аутор сме да објави рад који приказује једно истраживање само у једном часопису или публикацији. Објављивање истог рада у више часописа представља неетички облик понашања и не толерише се. Аутор не сме већ објављен рад понудити другом часопису. За објављивање неких врста радова (нпр. клиничка упутства, преводи), дозвољава се поновно објављивање на другом месту под јасно дефинисаним условима. Аутори и уредници часописа морају дати сагласност да рад буде прештампан у другом часопису, а тај рад мора да садржи исте податке и објашњења као и први објављени документ. Првобитне референце морају бити цитиране у секундарној публикацији.</p> <p>&nbsp;&nbsp;</p> <h3>5.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Навођење извора</h3> <p>Коришћење радова других аутора мора увек бити прописно назначено. Аутор треба да цитира публикације које су утицале на одређивање природе наведеног рада. Информација добијена приватно, кроз разговор, преписку или дискусију са трећим лицима, не сме се наводити без експлицитне, писмене дозволе извора. Информација добијена из поверљивих извора, као што су судски документи или пријаве за стипендије, не смеју се користити без експлицитног писменог одобрења аутора извора.</p> <p>&nbsp;</p> <h3>6.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Ауторство рада</h3> <p>Ауторство треба да је ограничено на оне који су значајно допринели осмишљавању, изгледу, писању или интерпретацији истраживања и рада. Сви они који су имали значајног удела у настанку рада треба да буду наведени као коаутори. У случају када су још неке особе учествовале у одређеним суштинским аспектима истраживања, треба да буду поменути или наведени као сарадници. Аутор мора да поведе рачуна да сви заслужни коаутори буду наведени, а да се не наводе као коаутори они који нису заслужни. Аутор се мора побринути да сви коаутори виде и одобре коначну верзију рада и да се сагласе са публиковањем рада.</p> <h3>&nbsp;</h3> <h3>7.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Извођење истраживања на људима и животињама</h3> <p>&nbsp;У случају да су у истраживању учествовали људи или животиње који су били предмет истраживања или на којима су вршени експерименти, аутор се мора постарати да рукопис садржи изјаву да су све коришћене процедуре у складу са релевантним законима и институционалним смерницама, као и да их је институционални одбор одобрио. Аутор у свом раду мора навести да је добио одобрење да ради истраживања на људима. Лична права испитаника увек морају бити узета у обзир.</p> <p>&nbsp;</p> <h3>8.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Обелодањивање и сукоб интереса</h3> <p>Аутори треба да наведу у својим рукописима све финансијске или друге суштинске сукобе интереса који би се могли протумачити као утицај на резултате или интерпретацију рукописа. Сви извори финансијске помоћи морају бити наведени. Примери могућих сукоба интереса које је потребно разјаснити су: запослење, сарадња, примена или пријава патената, стипендије и остале финансијске подршке. Могући сукоби интереса треба да буду наведени на почетку рада.</p> <p>&nbsp;</p> <h3>&nbsp;9.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Основне грешке у објављеним радовима</h3> <p>Када аутор открије значајне грешке или неправилности у објављеном раду, његова дужност је да одмах обавести уредника часописа или издавача и да, у сарадњи са уредником, повуче или исправи рад. У случају да уредник или издавач сазна од трећег лица да објављени рад садржи значајне грешке, дужност аутора је да одмах повуче или исправи рад, или да докаже уреднику да су подаци коришћени у оригиналном раду тачни.</p> MATHEMATIKER IN DER SCIENCE FICTION http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/2013 <p>Darstellung und Bewertung von sieben ausgewählten „science fiction stories“, in deren Zentrum Mathematiker oder unterhaltsame mathematische Probleme stehen, erlauben instruktive Blicke auf die Beziehung von Mathematik und Geisteswissenschaften, auf C. P. Snows „zwei Kulturen“ und die demgegenüber treffendere Diagnose von „half-cultured individuals“. Vorgeschlagen wird die Fortführung und Erweiterung der wegweisenden Analysen Knut Radbruchs zum Verhältnis von Mathematik, Dichtung und Literaturwissenschaft.</p> Christian Thiel ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 23 32 10.19090/gff.2017.2.23-32 KRITIKA I UNIVERZALNOST FILOZOFIJE http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1968 <p>Autorka je u radu analizirala određenje filozofske kritike u kontekstu jenskog perioda Hegelovog filozofskog razvoja. U fokusu je tekst <em>O suštini filozofske kritike</em>, kao ono mesto u kome se filozofska kritika pokazuje kao sredstvo afirmacije univerzalne ideje filozofije. Kritika je shvaćena prevashodno kao svest filozofije o vlastitoj epohi, odnosno kulturnom i obrazovnom horizontu koji je karakteriše. Ovaj horizont je u temelju određen misaonim iskustvom kritičke filozofije, što se ogleda u subjektivističkom principu filozofije kao dominantnom trendu epohe. Pokazuje se kako je primarni zadatak filozofske kritike sučeljavanje s vlastitom povesnom realnošću i postojećim misaonim tvorevinama, a polja ograničenja filozofije predmet su izuzetno važnog i svestranog rada kritike.</p> Nevena Vera Jevtić ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 35 46 10.19090/gff.2017.2.35-46 ODREĐNJE ŽIVOTNE SNAGE U HOMEROVIM EPOVIMA http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1974 <p>Ontološki dualizam duha i tela nalazi svoje korene u antici, te ovaj rad istražuje da li i u kom kontekstu možemo da ga prepoznamo u epskom pesništvu osmog i sedmog veka pre n.e. Osnovnu tezu, prethodnih studija zastupljenih u literaturi, da se u homerovskoj psihološkoj terminologiji kriju pitanja o poreklu i prirodi duše i o potonjem razlikovanju duše od tela, ovaj rad vidi kao posledicu metafizičke redukcije pojma <em>životne snage</em>, a ne kao izvorno homerovsko pitanje. Stoga se vraćam supstancijalnom jedinstvu pojma <em>životne snage </em>u Homerovoj epskoj poeziji da bih utvrdila bogatu terminološku neusklađenost u kojoj se jasno pokazuju prva objašnjenja kretanja i pokretačkih sila neodvojivih od predstava o životu i smrti. U radu se vrši klasifikacija termina koji opisuju <em>životnu snagu </em>na: <em>životnu snagu srčanosti</em>, <em>životnu snagu sagledavanja</em> i <em>životnu snagu udova</em>. Otuda rad termine ἦτορ, κῆρ, πραπίδες, φρένες, νόος, γυῖον, μέλεα, ψυχὴ, i θυμός podvodi pod pojam <em>životne snage</em>, a ne pod psihološku terminologiju, što omogućava da se razume potonja povezanost ψυχὴ i ζωή i napravi put ka filozofiji prirode ranih predsokratovaca.</p> Aна Миљевић ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 47 58 10.19090/gff.2017.2.47-58 ZAŠTO NE ESTETIKA IGRE? http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1943 <p>Ovaj rad posvećen je razmatranju estetike igre, shvaćene kao filozofije umetnosti plesa. U radu se razmatraju uzroci činjenice da umetnost igre, za razliku od drugih umetnosti, nikada nije predstavljala jednu od centralnih tema filozofskog istraživanja. Ponuđene analize orijentisane su na rađanje modernog pojma lepih umetnosti u XVIII veku i formiranje kategorizacije pet kardinalnih umetnosti. Na osnovu ovih analiza zaključuje se da je izostajanje igre iz korpusa kardinalnih umetnosti posledica primata problema saznanja u novovekovnom promišljanju umetnosti.</p> Una Popović ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 59 70 10.19090/gff.2017.2.59-70 EGZISTENCIJALNA DIFERENCIJA http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1967 <p>U prvom delu rada autor razmatra avangardne strategije otpora ideološkoj, političkoj i ekonomskoj zloupotrebi umetnosti. Njihov prekid sa tradicionalnim kulturnim sistemom bio je zasnovan na dekonstrukciji svakidašnjih rutina, što je presudna osobenost onoga što je Ridiger Bubner imenovao&nbsp;<em>estetsko iskustvo</em>, a Bernhard Waldenfels&nbsp;<em>prelomnice iskustva</em>. Posredstvom obelodanjivanja bliske srodnosti između fenomenološke i avangardne kritike očigledne banalnosti svakidašnjeg života, uveden je pojam egzistencijalne diferencije da bi bila pokazana savremena potreba za promenom i ponovnim osmišljavanjem naših elementarnih relacija prema životu i svetu. U drugom delu rada ispitana je razlika između banalnosti i banalizacije i pokazana je veza između osporavanja zdravog razuma kao osnove međuljudskog zajedništva i reintegracije umetnosti u novovekovni program racionalne subjektivnosti.</p> Dragan Prole ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 71 86 10.19090/gff.2017.2.71-86 OSNOVNE DEMOGRAFSKE ODLIKE UGARSKE PREMA POPISU STANOVNIŠTVA IZ 1910. GODINE http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1969 <p><em>Apstrakt</em>: Predmet istraživanja bio je opšti popis stanovništva Ugarske iz 1910. g., a cilj da se na osnovu rezultata popisa prikažu osnovne demografske značajke stanovništva. Sem sadržajnosti popisa važna je činjenica, da se radi o najsavremenijem ugarskom popisu, koji je ujedno bio i poslednji pred njen raspad 1920. godine. Popis je simultano vršen u celoj Austrougarskoj. Autor je posebnu pažnju posvetio teritorijama današnje Vojvodine. Pri izradi studije korišćeni su prvenstveno sumarni i detaljni rezultati popisa za Ugarsku, podaci za austrijske krunovine, kao i relevantna stručna literatura. Pri obradi podataka upotrebljene su osnovne statističke metode, a u prezentaciji rezultata dijagrami, tabele i jedna karta. Popis oslikava Ugarsku u razvoju, uz rast stanovništva, sa dinamičnim migratornim kretanjima, sve izraženijim procesom urbanizacije, jačanjem građanskih elemenata društva i procesa industrijalizacije, rastom obrazovnog nivoa, određenim promenama u etničkoj strukturi i slično. Uz to, uočene su pojave koje su zabrinjavale savremenika: snažna ekonomska emigracija i rast broja porodica s jednim detetom – odnosno smanjenje nataliteta u odnosu na prethodna vremena. Popis iz 1910.g. je vanredno vredan istorijski izvor za izučavanje demografske, društvene i privredne istorije Vojvodine i Ugarske u doba dualizma (1867-1918).</p> Zoltan Đere Atila Fajfer ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 89 116 10.19090/gff.2017.2.89-116 „САВРЕМЕНИ НОВИ САД“ – МЕЂУРАТНИ ЛОКАЛНИ НЕДЕЉНИ ТАБЛОИД http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1965 <p>У истраживању се анализира лист „Савремени Нови Сад“ који представља први локални недељни таблоид у међуратној историји новосадске журналистике. У раду смо изнели тематски опус посматраног медија који се бавио градским темама, скандалима, сензационалним вестима, проституцијом, корпуцијом, криминалном, спортом, а било је и рубрика које се баве сатиром и шалом. У редакцији тог медија окупила се група новосадских новинара коју предводи Велисав Спасић. Анализирани медиј у структури је имао доста локалних вести, коментара, цртица, козерија и уредничких уводника. Анализом медијског дискурса може се установити да је тај медиј имао новинаре који се воде таблодиним резоном да је занимљивост и сензационализам важнији од јавног интереса. Због текстова у којима се нападају личности, редакција је више пута добијала озбиљне претње. „Савремени Нови Сад“ одликују одличне карикатуре, мали број фотографија и скромне графичке могућности. Лист је као таблоид имао одређену улогу у међуратној журналистици на српском језику јер је хроничар разних градских скандалозних догађаја и процеса који излазе из оквира стандардне политичке и привредне историје Новог Сада.</p> Vladimir Barović ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 119 133 10.19090/gff.2017.2.119-133 POLITIČKI TV SPOT PREDSEDNIČKE KAMPANJE U SRBIJI 2017 http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1949 <p>Cilj ovog rada je da se dekonstruišu političke poruke propagandnih televizijskih političkih spotova u vreme predsedničke predizborne kampanje u Srbiji 2017.</p> <p>Korpus je obuhvatio 64 televizjska promotivna politička predizborna spota 11 kandidata za predsednika Srbije.</p> <p>Korišćena je kvalitativna i kritička&nbsp; analiza medijskog diskursa i deskriptivna metoda.</p> <p>Predsеdnička kampana 2017., kada je u pitanju predizborni politički televizijski spot, bila je kreativna, raznovrsne i bogate produkcije. Istovremeno, prema rezultatima izbora, odvijajući se samo na Internetu, nije doprla do birača. Kandidati koji su se promovisali&nbsp; najkreativnijim, i po sadržaju i po formi, spotovima sa veoma jаsnim porukama suštinski su dobili najmanje glasova jer su njihova realna politička moć i uticaj mali.</p> Dubravka Valić Nedeljković ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 135 151 10.19090/gff.2017.2.135-151 PERSPECTIVE FOR RADIO IN THE INTERNET ERA http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1957 <p>Rad se bavi analizom teorijskih stanovišta domaćih i stranih autora o budućnosti radija u eri interneta. Radio stanice više se ne mogu ograničiti na linearne, jednosmerne, tradicionalne kanale, jer su očekivanja publike da radio može pratiti kroz brojne druge kanale, na prvom mestu preko mobilnih telefona i drugih platformi koje su povezane na internet. Zahtev publike je i da ima određenu kontrolu nad sadržajem programa, ali se u tom slučaju postavlja pitanje ko će preuzeti uređivačku odgovornost nad takvim medijem? Samim tim, postavlja se pitanje da li je medij koji nema urednika uopšte medij u tradicionalnom smislu te reči ili je u pitanju neka nova, hibridna forma? Situacija u Srbiji je takva da većina radio stanica zapravo i nema informativni program, već je uglavnom reč o muzičkim stanicama. Činjenica koja se potvrđuje kroz istraživanja je takođe da se taj poslovni model nije pokazao uspešnim, a pritom je u dobroj meri uništio medijski pluralizam, jer se takav radio ne bavi ostvarivanjem javnog interesa. U takvoj situaciji, a zahvaljujući internetu, otvara se šansa ne samo za javne radijske servise da podignu svoj uticaj u javnosti, već i za specifične vrste radija, kao što je (g)lokalni radio i – još više – za radio zajednice.</p> Dinko A Gruhonjić ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 153 163 10.19090/gff.2017.2.153-163 VIZUELNE REPREZENTACIJE IZBEGLICA NA "BALKANSKOJ RUTI" U MEDIJIMA U SRBIJI http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1971 <p>U radu analiziramo predstavljanje izbeglica na „Balkanskoj ruti“ u televizijskoj slici i novinskoj fotografiji. Rad ima za cilj da istraži kako se izbeglice predstavljaju u zemlji u kojoj izbeglička kriza nije politizovana i da ispita kako se izbeglice predstavljaju u različitim modalitetima - putem statičnih i pokretnih slika. Uzorak od 125 tekstova i televizijskih priloga prikupljen je tokom sedam dana u martu 2016. godine i tokom marta 2017. godine iz onlajn izdanja novina <em>Blica</em> i <em>Politike</em>, i večernjih dnevnika Radio-televizije Srbije i TV N1. Metoda vizuelne analize zasnovana je na Kresovoj i Van Lijuvenovoj vizuelnoj gramatici, i posebno na analizi vizuelnih toposa predstavljanja. U pogledu narativnih obrazaca predstavljanja identifikuje se pet toposa: drama, kretanje, primanje pomoći, higijena i igra. U konceptualnim obrascima pojavljuju se toposi porodice, dece, usamljenosti, žice i simboličke drugosti. Pozitivnije nego u drugim zemljama, ove su vizuelne predstave izbeglica su kontradiktorne – iako pozivaju na saosećaje i dalje konstruišu drugost i razlike između „nas“ i „njih“.</p> Jelena Kleut Brankica Drašković ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 165 183 10.19090/gff.2017.2.165-183 ЗЛОУПОТРЕБА МОЋИ МЕДИЈА НА ПРИМЕРИМА "ОТВОРЕНИХ ПИСАМА" http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1984 <p>Овај рад представља покушај да се скрене пажња на то да се уз помоћ јавне речи може злоупотребљавати утицај медија и ширити политички некоректан говор. Циљ рада јесте да покаже које све стратегије актер користи како би се кроз форму <em>отворених писама</em> обрачунао са неистомишљеницима. Kорпус овог истраживања представља свих девет <em>отворених писама </em>које је власник Медијске компаније <em>Пинк&nbsp; </em>Жељко Митровић током јуна и јула 2017. упутио власнику дневног листа<em> Курир</em> Александру Родићу (четири писма), народном посланику Демократске странке Радославу Милојичићу (три писма) и локалном политичару и естрадном менаџеру Саши Мирковићу (два писма). &nbsp;Сва писма – јавна обраћања обилују говором мржње и данима су у информативним емисијама у целини објављивана на програмима <em>Телевизије Пинк</em>, као и у појединим дневним листовима са високим тиражима. Методом квалитативне анализе садржаја <em>јавних писама</em> утврђени су елементи које пошиљалац користи како би дисквалификовао поменуте примаоце поруке: формуле поздрављаља и опраштања, лексику, стилске фигуре, као и стратегије: антагонизма, уцене, моралисања и <em>адвоката у име власти</em>.</p> Dejan Pralica ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 185 206 10.19090/gff.2017.2.185-206 ИСПИТИВАЊЕ СПОНТАНОГ УКЉУЧИВАЊА РОДИТЕЉА У ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛОВАЊА http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1959 <p>Рад је усмерен на испитивање активности којима се родитељи спонтано укључују у образовање своје деце и њиховог доприноса напредовању ученика на почетку школовања. Истраживањем је обухваћено 1439 ученика првог разреда из 18 школа Републике Српске и исто толико њихових родитеља. Анкетирањем родитеља испитивана је заступљеност различитих типова активности у кругу породице и у комуникацији са школом, док је напредовање ученика на почетку школовања праћено скалом процене остварености исхода учења и развоја у четири развојне сфере. Показало се да је највише спонтаних активности којима се родитељи укључују усмерено на осамостаљивање деце и подршку њиховом моторичком развоју, а потом и на савладавање школских задатака и обавеза. Притом је укљученост мајки у активности оријентисане на школу у позитивној вези са напредовањем ученика у сфери интелектуалног развоја, као и развоја говора, комуникације и стваралаштва, док је укључeност очева у моторичке активности и осамостањивање деце у позитивној корелацији са напредовањем ученика у свим развојним сферама. Неопходно је јачати свест родитеља о значају њихове укључености у образовање деце кроз различите типове активности већ од најранијег детињства и посебно током првих година школовања, у чему важну улогу имају све васпитно-образовне установе.</p> Јасмина У. Клеменовић Наташа Цвијановић ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 209 224 10.19090/gff.2017.2.209-224 EMOCIONALNA INTELIGENCIJA DAROVITIH UČENIKA http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1953 <p>Polazeći od savremenog shvatanja darovitosti kao domenospecifičnog kvaliteta, koji se ne ogleda samo u razvijenosti određenih vrsta sposobnosti već i u različitim kombinacijama vansposobnosnih karakteristika, sprovedena je empirijska studija kojom se nastoje upotpuniti saznanja o emocionalnoj sferi darovitih u različitim domenima. Cilj istraživanja je da se utvrde distinktivne karakteristike muzički, likovno, sportski i matematički darovitih učenika u prostoru sledećih aspekata emocionalne inteligencije: samosvest, vladanje samim sobom, društvena svest i upravljanje odnosima. Na prigodnom uzorku od 473 ispitanika, koji pohađaju specijalizovane srednje škole za darovite iz Novog Sada, Beograda i Kraljeva, primenjena je skala emocionalnih kompetencija, konstruisana za potrebe ovog istgraživanja.</p> <p>Nakon ispitivanja razlika između četiri grupe ispitanika pronađena su dva distinktivna obeležja u setu specifikovanih aspekata emocionalne inteligencije, a to su <em>vladanje samim sobom</em> i <em>samosvest</em>. Prvo svojstvo je najizraženije kod sportski darovitih učenika i po njemu se ova grupa ispitanika statistički značajno razlikuje od likovno i matematički darovitih ispitanika. Ovakvi nalazi protumačeni su osobenostima datih domena odnosno činjenicom da domen sporta odlikuje veća fokusiranost na spoljnu realnost, dok domeni slikarstva i matematike podstiču introspektivnost i upućenost na intrapsihički plan, što prouzrokuje razlike u njihovoj emocionalnoj sferi. Kada je u pitanju <em>samosvest</em>, uočeno je da se likovno daroviti učenici statistički značajno razlikuju od preostale tri grupe ispitanika, te da je ovo svojstvo kod njih najmanje izraženo. Najizraženije je kod muzičara, zatim slede sportisti, pa matematičari. Ovi nalazi su dovedeni u vezu sa ranijim istraživanja slične problematike koja su pokazala da likovno daroviti učenici pokazuju mnogo veće smetnje u aspektu socijalne prilagođenosti, najverovatnije zbog toga što društvo, te konsekventno i školski sistem, manje vrednuju darovitost u ovom domenu, što se verovatno negativno odražava i na njihovo samopouzdanje. S druge strane, izraženost ovog svojstva kod muzički darovitih učenika jasno ukazuje da je visoko vrednovanje vlastitih sposobnosti neobično važno za ovladavanje domenom muzike.</p> <p>U celini posmatrano, rezultati istraživanja upućuju na značaj domena u nastanku specifične konstelacije emocionalnih kompetencija koja se u njemu manifestuje. Stoga se zaključuje da se emocionalno funkcionisanje darovitih može precizno sagledati jedino ako se locira u okvire pojedinačnih domena.</p> <p>&nbsp;</p> <p>KLJUČNE REČI: vanintelektualne karakteristike, domeni darovitosti, samosvest, vladanje samim sobom, društvena svest, upravljanje odnosima.</p> Milena Mile Letić ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 225 241 10.19090/gff.2017.2.225-241 Pedagoški aspekti primene koncepta ishoda učenja u visokoškolskoj nastavi http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1956 <p>U radu se razmatra problematika definisanja, planiranja i upotrebe ishoda učenja u visokoškolskoj nastavi, kao jednog o ključnih aspekata nastavnog rada. Koncept ishoda učenja posebno je aktuelizovan Bolonjskim procesom i predstavlja značajan alat za planiranje nastavnog rada i kreiranje kurikuluma kao i za prepoznavanje stečenih znanja i veština studenata. Analizirani su relevantni dokumenti u okviru reforme visokog obrazovanja kojima se ističe značaj ishoda učenja za usaglašavanje različitih sistema visokog obrazovanja u okviru Evrope. Akcenat je stavljen na pedagoške implikacije upotrebe ishoda učenja i na njihov značaj za nastavni rad, posebno iz perspektive pristupa usmerenog na studenta. Dat je prikaz konkretnih uputstava i smernica za kreiranje i definisanje ishoda učenja. Prikazana je <em>SOLO taksonomija</em> kao jedna od značajnijih taksonomija za pisanje ishoda učenja u visokom obrazovanju i za procenjivanje usvojenih znanja i veština studenata. Rezultati ukazuju na to da ishodi učenja predstavljaju konstrukt koji omogućava nastavnicima efikasno planiranje i organizovanje nastave, kao i procenjivanje stečenog znanja i kompetencija studenata. Sa druge strane, studentima omogućava mobilnost na druge univerzitete, priznavanje stečenih kvalifikacija, priznavanje prethodnog učenja i dr. Zaključuje se da adekvatna implementacija ishoda učenja u nastavnu praksu, studijske programe i predmete u značajnoj meri utiče na kvalitet obrazovanja.</p> Biljana Lungulov ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 243 257 10.19090/gff.2017.2.243-257 DIMENZIJE ULOGE NASTAVNIKA U VISOKOŠKOLSKOJ NASTAVI IZ PERSPEKTIVE STUDENATA http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1945 <p>Rad je usmeren na analizu i istraživanje evaluativnog aspekta visokoškolske nastave i uloge nastavnika kroz percepciju studenata. U teoriji savremene nastave značajno se menja i uloga nastavnika. Posebno u paragdigmi učenja („učeće društvo“), uloga nastavnika se pomera na preparativnu fazu nastave, a u neposrednoj realizaciji nastave uloga nastavnika postaje saradnička, partnerska i mentorska u strukuiranju nastavnih aktivnosti, čiji su glavni akteri studenti. Svoju subjekatsku poziciju u nastavi, studenti dokazuju i u procesu evaluacije nastave i nastavnika. U radu se prikazuju rezultati mikropedagoškog istraživanja realizovanog na uzorku studenata treće godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U istraživanju je primenjen instrument za evaluaciju univerzitetskih nastavnika u izvođenju nastave. Analiza rezultata je pokazala jednofaktorsko rešenje upitnika. Akademski uspeh studenata ne ostvaruje značajnu pozitivnu korelaciju sa percipiranjem kvaliteta nastave i postoji značajna razlika u evaluaciji nastavnog procesa univerzitetskih nastavnika od strane studenata u odnosu na pol ispitanika. Studentska evaluacija je neophodna, ali i nedovoljna za višdimenzionalni konstrukt evaluacije nastavnog procesa univerzitetskih nastavnika. Koncept savremene pedagoške evaluacije, kako pokazuju i rezultati ovog istraživanja, mora uključiti sve elemente evaluacije visokoškolske nastave, pre svega samoevaluaciju nastavnika.</p> <p>Ključne reči: studenti, univerzitet, evaluacija, nastavni proces,uloga nastavnika.</p> Borka D. Malčić Nataša Tančić Svetlana Kostović ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 259 273 10.19090/gff.2017.2.259-273 SOCIO-DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE MLAĐIH ADOLESCENATA, KAO PREDIKTORI UČENIČKIH STAVOVA PREMA FIZIČKOM VASPITANJU http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1944 <p>Apstrakt</p> <p>Bavljenje dece fizičkom aktivnošću i njihov odnos prema fizičkom vaspitanju nalaze se u direktnoj sprezi sa njihovim stavovima. Mnogobrojna istraživanja su ukazala na značaj bavljenja fizičkom aktivnošću za adekvatan razvoj organizma, a samim tim i za usvajanje zdravih stilova života. Cilj ovog rada bio je da se ispitaju stavovi učenika od V do VIII razreda osnovne škole prema fizičkom vaspitanju, a zatim i da se utvrdi da li postoji značajna razlika u pozitivnom stavu prema fizičkom vaspitanju u odnosu na pol učenika, uzrast i bavljenje fizičkom aktivnošću tokom slobodnog vremena učenika. Uzorku su činile 102 devojčice i 97 dečaka (N=199), ranog adolescentskog uzrasta. Za merenje stavova učenika prema fizičkom vaspitanju primenjen je instrument SATPE. Drugi deo upitnika je konstruisan za potrebe ovog istraživanja i sadržao je pitanja o polu, uzrastu i bavljenju fizičkim aktivnostima u slobodnom vremenu. Dobijeni rezultati su pokazali: da učenici imaju umereno pozitivan stav prema fizičkom vaspitanju; da nema značajne razlike u stavovima učenika prema fizičkom vaspitanju u odnosu na njihov pol; da stariji učenici imaju negativniji stav prema fizičkom vaspitanju i da učenci koji se bave fizičkim aktivnostima u slobodno vreme imaju pozitivniji stav prema fizičkom vaspitanju.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Ključne reči<strong>: </strong>socio-demografske karakteristike, fizička aktivnost, fizičko vaspitanje, stavovi, mlađi adolescenti.</p> Stanislava Dragan Marić jurišin ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 275 287 10.19090/gff.2017.2.275-287 MIŠLJENJE NASTAVNIKA, RODITELJA I STUDENATA PEDAGOGIJE O MODELU ŠKOLOVANJA DECE KOD KUĆE http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1940 <p>U radu se predstavljaju iskustva i osnovne dileme školovanja u porodičnim uslovima zapadnih zemalja, mogućnosti ovog modela školovanja, kao i izvesna metodološka ograničenja u istraživanjima ove problematike. Cilj rada usmeren je na sagledavanje mišljenja nastavnika, roditelja i studenata pedagogije o modelu školovanja dece kod kuće. Primenjeni instrument konstruisan je za potrebe šireg istraživanja, a uzorkom je obuhvaćen 441 ispitanik. Rezultati pokazuju da većina ispitanika ne podržava školovanje dece kod kuće, pri čemu studenti pedagogije u manjoj meri, nego nastavnici i roditelji, izražavaju negativan stav prema ovom modelu školovanja. Zaključuje se da je, u procesima demokratizacije i nastojanja da se poboljša kvalitet obrazovanja za svu decu, ključno upoznavanje učesnika obrazovnog procesa s alternativama u obrazovanju, prednostima, mogućnostima i potencijalnim nedostacima različitih modela. Takođe, neophodno je kreirati uslove za adekvatnu podršku roditeljima, kada je reč o donošenju odluke o biranju, ili pak organizovanju obrazovanja koje će odgovarati specifičnim potrebama njihove dece.</p> Jovana Milutinović Slađana Zuković Senka Slijepčević ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 289 302 10.19090/gff.2017.2.289-302 The Serbian version of the Almost Perfect Scale http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1976 <p>Osnovni ciljevi ovog rada bili su prevod i adaptacija skale za procenu perfekcionizma (the Almost Perfect Scale-Revised – APS-R, Slaney, Rice, Mobley, Trippi, &amp; Ashby, 2001) sa engleskog na srpski jezik, pri čemu je korišćena tehnika dvosmernog prevođenja, da bi se osigurala adekvatna srpska verzija ovog mernog instrumenta. Dodatni ciljevi su se odnosili na proveru strukture prostora merenja prevedenog upitnika, kao i na utvrđivanje pouzdanosti subskala srpske verzije APS-R-a. Korišćenjem ekspolarativne faktorske analize, uz primenu paralelne analize i Hull postupka uspešno je potvrđena originalna faktorska struktura upitnika. Psihometrijska analiza pokazala je da su sve subskale adaptiranog upitnika visoko pouzdane. U diskusiji ovog rada izvršena je detaljna analiza karakteristika adaptivnih podvrsta perfekcionizma (dimenzije visoki standardi i urednost) kao i dimenzije koja operacionalizuje maladaptivnu formu perfekcionizma (diskrepanca). Opisani su do sada istraživani korelati podvrsta perfekcionizma poput depresije, anksioznosti, akademskog uspeha i bazičnih osobina ličnosti. U zaključku su predložene moguće buduće dopune upitnika.</p> Ana L. Genc ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 305 321 10.19090/gff.2017.2.305-321 POLNE RAZLIKE U RELACIJI IZMEĐU OSOBINA LIČNOSTI I VRŠNJAČKOG NASILJA http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1973 <p>Osnovni cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje polnih razlika u intenzitetu i strukturi relacija između nasilnog ponašanja i osobina ličnosti na višem osnovnoškolskom uzrastu. Uzorak predstavljaju 322 učenika (60.8% devojčice) iz Srbije, uzrasta od 11 do 14 godina, koji pohađaju više razrede osnovne škole (V-VIII razred). Primenjena su dva upitnika, PRONA – namenjen proceni sklonosti i izloženosti nasilnom ponašanju i VP+2 - verzija za decu, koji operacionalizuje sedam leksičkih dimenzija ličnosti u našem jeziku.: Agresivnost, Otvorenost, Ekstraverziju, Neuroticizam, Savesnost, Pozitivnu i Negativnu valencu.Rezultati istraživanja upućuju na zaključak da Agresivnost i Negativna valenca pozitivno doprinose Sklonosti nasilnom ponašanju kod dečaka i devojčica, ali da u slučaju devojčica Pozitivna valenca dodatno doprinosi ovoj dimenziji nasilnog ponašanja. Izloženost nasilju je kod devojčica pozitivno povezana sa Neuroticizmom, dokovoj dimenziji nasilnog ponašanja kod dečaka pozitivno doprinosi Negativna valenca, a negativno Pozitivna valenca. Kada je reč o polnim razlikama, dečaci postižu više skorove na obe dimenzije nasilnog ponašanja, dok devojčice postižu više skorove na Savesnosti i Otvorenosti. Rezultati ovog istraživanja daju potvrdu nalazima prethodnih istraživanja ali i snažne praktične implikacije u kontekstu programa prevencije školskog nasilja.</p> Milana Jovanov Milan Oljača Ilija Milovanović ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 323 338 10.19090/gff.2017.2.323-338 DOŽIVLJAJ KOMPETENTNOSTI I MOTIVACIJA VASPITAČA ZA RAD SA DECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1970 <p>Iako je ideja inkluzije danas zaživela na svim nivoima obrazovanja, nalazi dosadašnjih istraživanja govore da zaposleni u obrazovnom sistemu dosledno pokazuju negativne stavove, nedovoljnu motivisanost, nesigurnost i procenjuju niskim lične kompetencije. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita dožvljaj kompetentnosti i motivacija za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju, kao i efekat faktora koji potencijalno doprinose ovim varijablama. Uzorak je činilo 115 vaspitača iz predškolskih ustanova sa teritorije Vojvodine. Korišćeni instrument je sadržao vinjetu sa opisom deteta sa smetnjama u razvoju, na osnovu koje su vaspitači procenjivali očekivane probleme koje dete u vrtiću može imati, doživljaj kompetentnosti i motivaciju za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju i doprinos inicijalnog obrazovanja i seminara stručnog usavršavanja. Rezultati ukazuju na to da stereotipne predstave o detetu i procena inicijalnog obrazovanja i seminara stručnog usavršavanja statistički značajno doprinose i doživljaju kompetentnosti i motivaciji za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju. Rezultati su diskutovani u kontekstu razumevanja kompetentnosti vaspitača i usklađenosti zahteva inicijalnog obrazovanja i prakse.&nbsp;&nbsp;</p> Милана Рајић Ивана Михић ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 339 359 10.19090/gff.2017.2.339-359 POLNE RAZLIKE U STRATEGIJAMA SUOČAVANJA SA STRESOM KOD BRAČNIH PARTNERA U SRBIJI http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1975 <p>U cilju utvrđivanja značajnosti polnih razlika u korišćenju strategija suočavanja sa stresom, prikupljeni su podaci na uzorku od 446 bračnih parova različitih sociodemografskih karakteristika, starosti 17–81 god. Za ispitivanje strategija suočavanja sa stresom, primenjena je Brief COPE skala (Carver, 1997). Jednofaktorskom multivarijatnom analizom varijanse su ispitane polne razlike u 14 strategija suočavanja sa stresom: samoometanje, aktivno prevladavanje, poricanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, traženje emocionalne i &nbsp;instrumentalne podrške, odustajanje, ventiliranje, pozitivno redefinisanje, planiranje, humor, prihvatanje, religioznost i samookrivljivanje. Rezultati ukazuju da bračni partneri sa jednakom učestalošću koriste mnoge strategije suočavanja sa stresom, ali i da postoje polne razlike (sa malim efektom) u učestalosti korišćenja specifičnih strategija - samoometanju, traženju emocionalne podrške, traženju instrumentalne podrške, ventiliranju, planiranju i religioznosti, pri čemu žene na ovim dimenzijama postižu više skorove u odnosu na svoje partnere. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima novijih istraživanja koja sugerišu sve veće smanjenje polnih razlika u učestalosti korišćenja specifičnih strategija suočavanja sa stresom, pri čemu se sve veći značaj u izboru strategija suočavanja sa stresom pripisuje socijalnom kontekstu. Budući da se strategije suočavanja sa stresom u mnogim istraživanjima izdvajaju kao prediktori generalnog bračnog funkcionisanja, njihovo istraživanje jeste izuzetno značajno za razumevanje bračne dinamike i karakteristika bračnog odnosa.</p> Јелена Миодраг Шакотић-Курбалија Биљана Трифуновић ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 361 378 10.19090/gff.2017.2.361-378 Emocije i njihovi ljudi: Sociologija emocija Ervinga Gofmana http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1955 <p><em>Apstrakt:</em> U radu su predstavljeni doprinosi sociologiji emocija od strane Ervinga Gofmana, odnosno data je analiza uloge i mesta emocija u Gofmanovom teorijskom nasleđu. Predstavljena je njegova rana analiza stida i posramljenosti, ali su emocije istaknute i kao ključni aspekt Gofmanove potonje sociologije rituala i sociologije interakcije. Na ovaj način, njegova sociološka teorija se (re)konceptualizuje kao deo dirkemovske teorijske tradicije, a emocije se predstavljaju kao neodvojivi element svakog adekvatnog razmatranja njegovih teorijskih doprinosa sociologiji. Na kraju, Gofmanova sociologija emocija analizirana je i kao svojevrsno nastojanje za integracijom (makro)strukturno i (mikro)situaciono orijentisanih pristupa u sociologiji, zbog čega se tvrdi da ona zaslužuje pažnju teorijske sociologije u celini.</p> <p><em>Ključne reči</em>: Emocije, sociologija emocija, stid, ritual, društvena interakcija, Erving Gofman.</p> Aleksej Kišjuhas ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 381 395 10.19090/gff.2017.2.381-395 MEŠOVITI BRAKOVI U VOJVODINI KAO INDIKATOR INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1972 <p>U radu su predstavljene opšte odredbe interkulturalnosti, interkulturne komunikacije, braka i mešovitog braka. Pažnja je usmerena ka opštim uslovima koji pogoduju sklapanju mešovitih brakova, kao i uslovima koji ih sputavaju. U fokusu razmatranja su mešoviti brakovi u Vojvodini i odlike heterogamije koja se pojavljuje u ovom regionu, a analiza je izvedena na osnovu dostupnih podataka Popisa stanovništva u Srbiji iz 2011. godine. Posebna pažnja posvećena je učestalosti heterogenih brakova u odnosu na ukupan broj sklopljenih brakova u Vojvodini za period od 2003. do 2013. godine. U radu se takođe razmatraju neki pokazatelji ispoljavanja interkulturalnosti u mešovitim brakovima i ukazuje se na potrebu i moguće pravce njihovog detaljnijeg proučavanja.</p> Жолт К. Лазар Danijela Aćimov ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 397 410 10.19090/gff.2017.2.397-410 Porodični odnosi i funkcije socijalno ugroženih porodica – studija slučaja http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1942 <p>Summary</p> <p><em>Family relations and the functions of </em></p> <p><em>socially endangered families – a case study </em></p> <p>&nbsp;</p> <p>The basic hypothesis of this research indicates the existence of the differences in the relations and family functions in socially endangered families in comparison with the theoretically established relations and functions in the majority of families in the contemporary Serbian society. The framework for studying this problem was the method of case study and reliance on a large number of sources of data such as deep interviews, documents of the Social Services of the town of Novi Sad, the informants’ letters, interviews with social workers, reports of people in charge of cases, statistical data etc.</p> <p>The paper analyzes seven different socially endangered families, their life histories and ways of establishing family functions.</p> <p>The research shows that family functions were not fully accomplished and that some functions did not exist at all. These are most frequently the economic function and the function of child protection. Economic inactivity, reliance on social welfare and occasional participation in grey economy are characteristic for the majority of socially endangered families.</p> <p>Not performing economic function greatly affects not performing in other family functions as well. The research has indicated that different patterns of behaviour and not performing functions are surely a result of the constant reliance on the programmes of social welfare of socially endangered families. These programmes in no way represent a permanent solution of existential problems of socially endangered families, which is the greatest misconception of the users of these programmes. Contrary to general beliefs, they influence the passivization of family members and prevent changes in distancing from poverty culture. The examples of families who “solved” their financial problems indicate that economic factors are in the majority of cases crucial for normal functioning of families. It seems that solving financial problems represents an incentive for performing other family functions.</p> <p>&nbsp;</p> <p><em>Key words: family functions, poverty, socially endangered, method of case study, qualitative research. </em></p> Snežana Slavko Stojšin ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 411 425 10.19090/gff.2017.2.411-425 Modeli društvenih mreža kao posrednici između teorije i empirije http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1928 <p>U radu se analiziraju mogućnosti upotrebe statističkih modela mrežne dinamike prilikom sociološke analize društvenih mreža. Tačnije, autori na osnovu definicija i specifikacija modela, kao i pregleda različitih primena ovih modela, žele da potvrde sledeću hipotezu: (matematički) modeli mreža u društvenim naukama ne predstavljaju ekstenziju teorije, odnosno nisu samo njena operacionalizacija, kao ni prosta generalizacija empirijskih podataka, već poseduju svojevrsnu autonomiju, koja je od suštinske važnosti za istraživački postupak. Stoga se nakon uvodnog dela, autori ukratko bave objašnjenjem pojma mrežne statike i mrežne dinamike, potom razvojem modela mrežne dinamike, kao i opravdavanjem statističkog (stohastičkog) modela i modela zasnovanog na akterima. Nakon toga, sledi pregled osnovnih pravaca savremenih istraživanja mreža u kojima se koriste modeli i na osnovu analize njihovih rezultata testira se osnovna hipoteza rada.</p> Aleksandar S Tomašević Valentina Sokolovska ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 427 440 10.19090/gff.2017.2.427-440 SOCIO-PROSTORNA TRANSFORMACIJA I SUSEDSKI ODNOSI U NOVOM SADU http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1951 <p>U radu su prikazani odabrani rezultati anketnog istraživanja sprovedenog tokom 2015. godine na reprezentativnom uzorku od 503 stanovnika Novog Sada. Predmet istraživanja su susedski odnosi u Novom Sadu sa ciljem analize njihovog kvaliteta u različitim delovima grada i povezanosti sa različitim društvenim obeležjima. Polazna hipoteza je da <em>kvalitet susedskih odnosa značajno varira u različitim delovima grada i između različitih društvenih grupa, </em>pri čemu se delovi grada posmatraju prema intenzitetu njihove prostorne transformacije u perodu tranzicije. Istraživanjem je potvrđena polazna hipoteza i utvrđeno je da su susedski odnosi intenzivniji u starom, istorijskom delu grada, unutar jednoporodičnog i mešovitog stanovanja, kod vlasnika stanova kao i kod rođenih u Novom Sadu ili doseljenih pre manje od 10 godina. Iako pojedini nalazi govore u prilog tome da razlike u susedskim odnosima proizilaze iz obima i kvaliteta prostorne rekonstrukcije u tranziciji, te veze nisu jednostavne niti direktne i potrebno ih je dublje ispitati.</p> Ana Pajvančić - Cizelj Jelena Knežević ##submission.copyrightStatement## 2018-01-20 2018-01-20 42 2 441 455 10.19090/gff.2017.2.441-455