ЗЛОУПОТРЕБА МОЋИ МЕДИЈА НА ПРИМЕРИМА "ОТВОРЕНИХ ПИСАМА"

Главни садржај чланка

Dejan Pralica

Сажетак

Овај рад представља покушај да се скрене пажња на то да се уз помоћ јавне речи може злоупотребљавати утицај медија и ширити политички некоректан говор. Циљ рада јесте да покаже које све стратегије актер користи како би се кроз форму отворених писама обрачунао са неистомишљеницима. Kорпус овог истраживања представља свих девет отворених писама које је власник Медијске компаније Пинк  Жељко Митровић током јуна и јула 2017. упутио власнику дневног листа Курир Александру Родићу (четири писма), народном посланику Демократске странке Радославу Милојичићу (три писма) и локалном политичару и естрадном менаџеру Саши Мирковићу (два писма).  Сва писма – јавна обраћања обилују говором мржње и данима су у информативним емисијама у целини објављивана на програмима Телевизије Пинк, као и у појединим дневним листовима са високим тиражима. Методом квалитативне анализе садржаја јавних писама утврђени су елементи које пошиљалац користи како би дисквалификовао поменуте примаоце поруке: формуле поздрављаља и опраштања, лексику, стилске фигуре, као и стратегије: антагонизма, уцене, моралисања и адвоката у име власти.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Pralica, D. (2018). ЗЛОУПОТРЕБА МОЋИ МЕДИЈА НА ПРИМЕРИМА "ОТВОРЕНИХ ПИСАМА". Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 42(2), 185–206. https://doi.org/10.19090/gff.2017.2.185-206
Bрој часописа
Секција
Медијске студије

Референце

Бал, Франсис (1997). Моћ медија. Београд: Клио.
Бранковић, Србобран (2009). Методи искуственог истраживања друштвених појава. Београд: Мегатренд универзитет.
Вељак, Лино (2001). Политички коректан говор. Жене за мир. Београд: Жене у црном. Доступно на: http://www.gayecho.com/aktivizam.aspx?id=3277&grid=2001&page= (посећено 10.07 2017).
Dictionary of Media Studies (2006). London: A&C Black.
Животић, Радомир; Станојевић, Добривоје (2013). Реторика и политика. Београд: Јасен.
Matheson, Donald (2005). Media Discourse – Analysing Media Texts. New York: Open University Press.
O’ Keeffe, Anne (2012). Media and Discourse Analysis. In: Gee, James Paul & Handford, Michael (ed.) The Routledge Handbook of Discourse Analysis. New York: Routledge. (441-454).
Половина, Весна (1987). Лексичко-семантичка кохезија у разговорном језику. Београд: Филолошки факултет.
Поповић, Људмила (2000). Епистоларни дискурс украјинског и српског језика. Београд: Филолошки факултет.
Пралица, Дејан (2011). Однос јавности и независног регулаторног тела према ријалтити програмима у Србији: Студија случаја Двор. Култура, бр. 133. (306-319)
Пралица, Дејан (2014). Језик мржње у српским и хрватским дневним новинама и њиховим Фејсбук издањима. У: Живанчевић Секеруш, Ивана; Мајсторовић, Небојша (ур.) Седми међународни интердисциплинарни симпозијум ‘Сусрет култура’ – зборник радова. Нови Сад: Филозофски факултет. (335-346).
Пралица, Дејан (2015). Језик мржње у саопштењима политичких партија у Србији. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књига 40-2. (81-94).
Puljić, Gabrijela (2015). Jezik novina o jezičnim novinama. U: Ryznar, Anera (ur.) Svijet stila, stanja stilistike –zbornik radova. Zagreb: Filozofski fakulter Sveučilišta u Zagrebu. Dostupno na: http://stilistika.org/puljic (posećeno 10.07.2017.)
Стевић, Слободан (1997). Анализа конверзације. Београд: Филолошки факултет.
Стојшин, Снежана (2014). Квалитативна и/или квантитативна анализа садржаја - специфичности примене. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књига 39-1. (193-210).
Филиповић, Јелена (2009). Моћ речи – огледи из критичке социолингвистике. Београд: Задужбина Андрејевић.
Шушњић, Ђуро (1999). Рибари људских душа – идеја манипулације и манипулација идејама. Београд: Чигоја штампа, 5. издање.