КРИМИНАЛНИ СЛУЧАЈ ФАЛСИФИКАТОРА НОВЦА ЛАУРЕНТИЈА ИЗ БЕШЕНОВА ИЗ 1253. ГОДИНЕ КАО ИЗВОР ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ СРЕМА

Бочна страна чланка

PDF
Објављено: Dec 10, 2015
Кључне речи:
средњовековни Срем, средњовековни Срем, краљ Бела IV, краљ Бела IV, фалсификовање новца, фалсификовање новца, Бешено- во, Бешено- во, Манастир светог Гргура (Гргуревци), Манастир светог Гргура (Гргуревци), сремска вина, сремска вина

Главни садржај чланка

Ђура Харди
Филозофски факултет Универзитa у Новом Саду

Сажетак

У повељи угарског краља Беле IV, издатој 3. октобра 1253. године, био је потврђен ранији исход судског спора у којем су конфисковани поседи Лаурентија, управника сремског места Бешенова, због тога што је ухваћен у злочину кривотворења новца. Аутор рада на основу анализе садржаја ове повеље расправља о прошлости Срема средином ХIII века. Документ садржи први историјски помен места Бешенова које је припадало поседу суседног бенедиктинског манастира светог Гргура (данас у Гргуревцима). Ова повеља уједно представља и најранији хронолошки податак да је у седишту области и жупаније, данашњој Сремској Митровици, у то време већ постоја- ла краљевска комора у којој се ковао новац, чији су људи (службеници) разоткрили овај злочин. Повеља угарског краља сведочи и о занимљивој социјалној структури стано- вништва и развијеном економском животу у Срему средином ХIII века који се, изгледа, одвијао несметано упркос недавној најезди Монгола. Коначно, међу заплењеним до- брима реченог фалсификатора налазили су се виногради и преса за вино, као још једно речито сведочанство о Срему као области у којој се производило чувено вино.

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Харди, Ђ. (2015). КРИМИНАЛНИ СЛУЧАЈ ФАЛСИФИКАТОРА НОВЦА ЛАУРЕНТИЈА ИЗ БЕШЕНОВА ИЗ 1253. ГОДИНЕ КАО ИЗВОР ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ СРЕМА. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 40(2), 245–258. преузето од https://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1519
Bрој часописа
Год. 40 Бр. 2 (2015)
Секција
Историја

Референце

Andrić, Stanko (2005). Samostan Svetog Križa u Frankavili (Manđelosu). Историјски часо- пис 52: 33-82.

Bloch, Marc (2001). Feudalno društvo. Zagreb: Golden marketing.

Csánki, Dezső (1894). Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában. II. Budapest: MTA.

Čemere, Zoltan (2008). Srednjovekovni manastiri Banata i Pomorišja. Kikinda: Istorijski arhiv Kikinda.

Ћирковић, Сима (1969). Civitas Sancti Demetrii. In: Сремска Митровица, Сремска Мит- ровица: Скупштина општине Сремске Митровице и Музеј Срема: 59-71.

Ћурчић, Слободан – Јовановић, Млађен – Гаудењи, Тивадар – Илић, Александар (2012). Атлас насеља Војводине, I књига, Срем. Нови Сад: Матица српска.

Динић-Кнежевић, Душанка (1986). Дубровник и Угарска у средњем веку. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, Институт за историју – Војвођанска академија наука и уметности.

Engel, Pál (1994). Kamara. In: Korai magyar történeti lexikon (9-14. század), főszerkesztő Gyula Kristó. Budapest: Akadémia Kiadó (= KMTL): 320.

Fügedi, Erik (1981). Kolduló barátok, polgárok, nemesek. Budapest: Magvető Könyvkiadó.

Györffy, György (1959). Das Güterverzeichnis des griechischen Klosters zu Szávaszentde-meter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. Studia slavica Academiae scintiarum Hungariae. V: 9-74.

Hedwig, A. (2000). Kelter. Lexikon des Mittelalters, CD- ROM Ausgabe, Verlag J. B. Metzer. 5: 1100-1101.

Hendy, F. Michael (1985). Studies in the Byzantine Monetary Economy c. 300-1450. Cembridge etc: Cambridge University Press.

Hóman Bálint (1916). Magyar pénztörténet 1000–1325. Budapest: MTA.

Hóman Bálint (1921). A magyar királyság pénzügyei és gazdaságpolitikája Károly Robert korában. Budapest: Budavári Tudományos Társaság.

Horváth, Tibor – Huszár, Lajos (1956). Kamaragrófok a középkorban. Numizmatikai Közlöny 54-55: 21-33.

Gašić, Emerik (2000). Kratki povijesni pregled Biskupija Bosansko-Đakovačke i Srijemske, načinjen iz povijesnih izvora s pridodanim životopisima. Preveo i priredio Stjepan Sršan. Osijek: Državni arhiv u Osijeku.

Juhász, Kalman (1926). Hajdani monostorok Csanád-egyházmegyében, Budapest: Szent-István Akadémia.

Калић, Јованка (1971), Земун у XII веку. ЗРВИ 13: 13-56.

Калић, Јованка (2007). Темељи културне историје Срема, средњи век. In: Срем кроз векове, слојеви култура Фрушке горе и Срема. Зборник радова, уредио Миодраг Матицки. Београд: Вукова задужбина; Институт за књижевност и уметност; Беочин: Огранак Вукове задужбине: 31-44.

Koszta László (2000). Dél-Magyarország egyházi topográfiája a középkorban. In: A középkori Dél-Alföld és Szer. Szerk.: Kollár Tibor. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár 2000, 41–80.

Kristó, Gyula (2003). Nem magyar népek a középkori Magyarországon. Budapest: Lucidus Kiadó.

Kubinyi, András (1994). Hospes. KMTL: 273.

Makk, Ferenc (1989). The Árpáds and the Comneni: political relations between Hungary and Byzantium in the 12th century. Budapest: Akadémiai Kiadó.

Mályusz, Elemér (1930). Az 1498. évi 41. törvénycikk. Társadalomtörténeti tanulmány. Századok 64: 809-839.

Милошевић, Петар (1969). Антички Сирмијум. In: Сремска Митровица, Сремска Мит- ровица: Скупштина општине Сремске Митровице и Музеј Срема: 19-32.

Поповић, Ј. Душан (1950). Срби у Срему до 1736/37. Историја насеља и становништва. Београд: САНУ.

Рокаи, Петар (1987). Примена неких видова регалног права на подручју јужне Угарске у средњем веку. Анали Правног факултета у Београду. 3-4: 370-380.

Станојевић, Станоје (1929а). Бешеново – Печенешко село. Гласник Историјског друштва у Новом Саду. II/1: 88-89.

Станојевић, Станоје (1929b). Прављење лажног новца у Бешенову у 13 веку. Гласник Историјског друштва у Новом Саду. II/2: 88-89.

Стојковски, Борис (2013). Бенедиктинци у Срему у средњем веку. Српска теологија данас 2012. Четврти годишњи симпосион, Београд: 19-30.

Szabó, János (2007). A tatárjárás, A mongol hódítás és Magyarország. Budapest: Corvina.

Thallóczy, Lajos (1879). A Kamara Haszna (lucrum camerae) története. Budapest: Weiszmann testvérek bizománya.

Solymosi, László (1998). A földesúri járadékok új rendszere a 13. századi Magyarországon. Budapest: Argumentum Kiadó.

Tringli, István (1994). Falunagy. KMTL. 210.

Truhelka, Ćiro (1897). Slavonski banovci (Prinos hrvatskoj numismatici). Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. januar-mart, IX: 1-160.

Zimonyi István (1994). Besenyő. In: KMTL. 99-100.

Zsoldos, Attila (2011). Magyarország világi archontológiája 1000-1301. Budapest: MTA.