ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У БАЧКОМ БРЕСТОВЦУ (XVIII-XX ВЕК)
Главни садржај чланка
Сажетак
У раду се разрешавају одређена питања везана за историју православног храма посвећеног Светим апостолима Петру и Павлу у Бачком Брестовцу. Током писања монографије о православној цркви у Бачком Брестовцу дошла сам до нових сазнања која сада обелодањујем.2 Реч је о шест прилога. Први се односи на »Повељу«, односно њен препис, који је сачинио јереј Андреј Коларевић (1835). Настала је највероватније поводом освећења »жртвеника«. Оригинал из 1744. године није сачуван. Следећи при- лог бави се детаљним припремама за реконструкцију и проширење храма 1778. године. Ђорђе Ракић из Нештина је на јавној аукцији 1876. добио посао израде новог иконоста- са. У бачкобрестовачком храму налазе се три иконе чији аутор је академски сликар, игуман манастира Шишатовац и мученик Рафаило Момчиловић. О њима се до овог тренутка није писало, нити знало, у научним и стручним круговима. Стога, ово откриће представља новину и од нарочитог је значаја за српску културу и историју. Посебно се разматра посета епископа бачког Иринеја 1937. године нареченом храму. Благодарећи архивској грађи, анализира се црквени инвентар из 1953. године. Посебан сегмент је посвећен бачкобрестовачким зоографским иконама.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Andraši, Olga (1998). Prvih pola stoleća bačkobrestovačke pravoslavne crkve Sv. Apostola Petra i Pavla. U: Marjanović Miloš, Manojlović Dimovska Jelena, & Lazić Lazar (ured.) (1998). Seoske i slašarske crkve u Vojvodini. Edicija Kulturno-istorijska baština Vojvodine XIV (str. 402-404). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo PČESA.
Архив Војводине у Новом Саду, Бачко-бодрошка жупанија. (АВ, ББЖ).
Божанић Снежана, Васић Жељко (2014). Храм св. апостола Петра и Павла у Бачком Брестовцу (1744-2014). Бачки Брестовац: Православна епархија бачка – Црквена Општина Бачки Брестовац.
Давидов, Динко (1969). Украјински утицаји на српску уметност средине XVIII века и сликар Василије Романовић. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 5: 119−137.
Еnciklopedija likovnih umjetnosti 4 (1966). Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.
Јовановић, Миодраг (1963). Руско-српске уметничке везе у XVIII веку. Зборник Фило- зофског факултета у Београду. VII−1: 379-411.
Кашанин, Милан (1966). О Рафаилу Момчиловићу. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 2: 369−373.
Lazić, Milisav (1998). Ikone bačkobrestovačke pravoslavne crkve Sv. Apostola Petra i Pavla. U: Marjanović Miloš, Manojlović Dimovska Jelena, & Lazić Lazar (ured.) (1998). Seoske i slašarske crkve u Vojvodini. Edicija Kulturno-istorijska baština Vojvodine XIV (str. 405-411). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo PČESA.
Летопис парохије Бачки Брестовац од 1955. до 1967. године. Св. 1. Архив храма Св. апостола Петра и Павла у Бачком Брестовцу.
Микић Олга, Шелмић Лепосава (1981). Мајстори прелазног периода српског сликарства XVIII века. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Петровић Вељко, Кашанин Милан (1927). Српска уметност у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
Рајчевић, Угљеша (1988). Рафаило (Георгије) Момчиловић, монах, сликар и мученик (1875−1941). Београд: Итака.
Рајчевић. Угљеша (1984). Рафаило Момчиловић (1875−1941). Зборник Матице српске за ликовне уметности. 20: 117−155.
Руварац, Димитрије (1911a). Бачка епархија 1724−1732. Архив за историју српске пра- вославне карловачке митрополије. I: 23−31.
Руварац, Димитрије (1911б) Циркулар патријарха Арсенија Јовановића о светковању празника и о забрани куповања икона од којекаквих молера и ко осећа вољу и дар за моловање, да дође у Карловце Русу Јову и да калуђери не иду без дозволе настоја- тељства по селима. Богословски гласник. ХХ: 27−31.
Сава, епископ шумадијски (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Бео- град, Подгорица, & Крагујевац: EVRO, UNIREKS, & KALENIĆ.
Хроника Симе и Саве Деспотова (1844-1913). Рукопис унет у Летопис парохије Бачки Брестовац. Свеска 1. Архив храма Св Апостола Петра и Павла у Бачком Брестовцу.
Шелмић, Лепосава (2004). Српско зидно сликарство XVIII века. Нови Сад: Галерија Матице српске.