ПА THE DIALOGUE OF THREE WOMEN ABOUT LOVE: PHAEDRA, MARINA CVETAEVA, SARAH KANE
Главни садржај чланка
Сажетак
Uprkos dominantnom mišljenju da je bio žestoki ženomrzac, mudri Euripid se u klasično doba divi Fedrinim vatrenim osećanjima: u tragediji Hipolit Ovenčan (428 p.n.e.) majstorski vodi dramsku junakinju, dok kroz njenu ranjivu psihu prikazuje poguban preobražaj iz nevinog osećaja u autodestruktivnu strast.
Na Fedrinom mitu zasniva se buntovna pokretna sila Marine Cvetajeve u istoimenoj pesmi (1923), gde ruska pesnikinja uspeva da spoji svoja vanbračna traganja sa postizanjem punoće intelektualnog i umetničkog stvaralaštva. Oponašajući tragičan kraj legendarne Fedre, ali i izopštene Cvetajeve, Sara Kejn, kontroverzna autorka pozorišnog dela Fedrina ljubav (1996) vešanjem okončava svoj kratak život. Pri tome, usvajanjem autentičnog Brehtovog stava zadivljuje gledaoce, ne manipuliše njima pasivno, ali napada lažne moralne vrednosti, dok provodi multidimenzionalnu politiku i oštru feminističku kritiku.
Usklađen sa bazičnim načelima intertekstualnog proučavanja i komparativne književnosti ovaj rad pomoću karakterističnih citata osvrće se na specifičnu dijalektičku raspravu dve pesnikinje o Fedrinom liku, dok teži ka ustanovljenju njegove fizionomije i diferencirane percepcije. Razmatranjem drevnogrčke tragedije, Cvetajevine inspiracije i Kejnine pesme, izvodi se zaključak da je ljubavna strast čvrsta podloga jakih sukoba sa opšteprihvaćenom logikom, ali i neiscrpan izvor kreativnosti.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Berns, G. (1973). Nomos and physis: an interpretation of Euripides’ Hippolytus. Hermes, 101, 165-187.
Brunel, P., Pichois, Cl. & Rousseau, A.-M. (1998). Τι είναι η συγκριτική γραμματολογία. Αθήνα: Πατάκης.
Case, S. - E. (2001). Feminism and Theatre. London: Macmillan.
Coffey, M. - Mayer, R. (1990). Seneca: Phaedra. Cambridge: Cambridge University Press.
Davies, M. (2000). The man who suprassed all men in virtue: Euripide’s Hippolytus and the balance of sympathies. Wiener Studien, 113, 53-69.
Dinega, A. (2000). Sexual Transcendence in Tsvetaeva’s Poems to Pasternak. Slavic Review, 59, 547-571.
Dodds, E. (1925). The aidos of Phaedra and the meaning of the Hippolytus. Classical Review, 39, 102-104.
Forrester, S. (1992). The Formative Role of the Female Body in Marina Tsvetaeva’s Poetry. Slavic Review, 51, 232-246.
Gove, A. (1977). The Feminine Stereotype and Beyond: Role Conflict and Resolution in the Poetics of Marina Tsvetaeva. Slavic Review, 36, 231-255.
Grene, D. (1939). The interpretation of the Hippolytus of Euripides. Classical Review, 39, 45-58.
Grimal, P. (1991). Λεξικό της ελληνικής και ρωμαϊκής μυθολογίας. Θεσσαλονίκη: University Studio Press.
Kane, S. (2001). Phaedra’s love, Complete Plays. London: Methuen.
Kitto, H. (1961). Greek Tragedy. London: Methuen.
Knox, B. (1952). The Hippolytus of Euripides. Yale Classical Studies, 13, 3-31.
Kovacs, D. (1980). Shame pleasure and honor in Phaedra’s great speech. American Journal of Philology, 101, 287-303.
Laffont, R. - Bompiani, V. (1994). Dictionnaire des personnages de tous les temps et de tous les pays. Paris: Laffont.
Levi-Strauss, C. (1974). Anthropologie structurale, tome I. Paris: Plon.
Maretić, T. (1931). Homerova Odiseja. Zagreb: Školska knjiga.
Mossman, J. (2003). Oxford readings in classical studies: Euripides. Oxford: Oxford University Press.
Segal, C. (1986). Language and Desire in Seneca’s Phaedra. Princeton: University Press.
Segel, H. (1979). Twentieth-Century Russian Drama. From Gorky to the Present. New York: Columbia University Press.
Sierz, A. (2001). In-Yer-Face Theatre. London: Faber and Faber.
Snell, B. (1964). Scenes from Greek drama. Berkeley: University of California.
Solmsen, F. (1973). Bad, shame and related problems in Phaedra’s speech. Hermes, 101, 420-425.
Цветаева, M. (2008). Сочинения, том 1. Москва: Художественная литература.
Σιαφλέκης, Z. (1994). Η εύθραυστη αλήθεια: εισαγωγή στη θεωρία του λογοτεχνικού μύθου. Αθήνα: Gutenberg.
Τσβετάγιεβα, M. (2008). Μια ζωή μέσα στη φωτιά. Εξομολογήσεις. Αθήνα: Βιβλιοπωλείο της Εστίας.