РЕЧ ,ЈА‘ ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ

Сажетак

У раду аутор промишља статус речи ‚ја‘, односно ‚сопство‘ уфилозофији. Разликујући две тенденције опхођења према проблемусамосвести – идеалистичку и аналитичку – он указује на два начинапоимања сопства који се међусобно разликују. Идеалисти хипостазирајусопство у засебан ентитет „Ја“ који у немачком идеализму (нпр. кодФихтеа) постаје принцип саме филозофије; с друге стране, аналитичкифилозофи критикују такву супстанцијалистичку употребу речи везанихза самосвест и субјективност и редукују ту употребу на ситуацију једноглица које себе препознаје као „ја“. Уместо да оптира за једну од овихперспектива поимања сопства, аутор се са становишта метафилозофијезалаже за проширење семантичког хоризонта речи којима се користимоу филозофији. На крају чак предлаже да се у анализу сопства укључи иафективно-патичка димензија искушавања сопствене субјективности, укојој ће реч ‚мене‘ (или ‚мени‘) имати важну улогу.