SRPSKO-HRVATSKA KULTURNA SARADNJA U MEDIJSKOM DISKURSU

Сажетак

Cilj rada je bio da se metodom analize sadržaja i kritičke analize diskursa ispitaju dominantne strategije kojima se služe mejnstrim mediji u predstavljanju kulturne saradnje  – pojava, događaja i aktivnosti umetnika iz dve države šest godina nakon sprovođenja prvog istraživanja. Polazeći od istraživačkog pitanja da li su diskursi o srpsko-hrvatskoj kulturnoj saradnji i dalje obeleženi strukturom javnog govora i pređašnjim simboličkim odmeravanjima drugog uzorak za analizu činili su tekstovi objavljeni u onlajn izdanjima dnevnih listova Jutarnji list i Blic prikupljani tokom marta, aprila i maja 2018. godine. Rezultati pokazuju da dominira strategija spektakularizovanog predstavljanja i to pre svega na individualnom nivou. Za razliku od prethodnog istraživanja kada je nacionalistički diskurs pod uticajem već postojeće socio-kognitivne osnove koju čini ideološka podela ’mi’ i ’oni’ bio ’umiveniji’ i ’skriveniji’ od onog iz devedesetih, sada je postao izraženiji. Oblikuju ga manipulativne strategije: diferencijacije, konfrontacije, prećutkivanja i zaborava, kojima se izražava polarizovani odnos između suprotstavljenih grupa – srpske i hrvatske. S druge strane, detektovani antinacionalistički diskurs kroz kritičke kontranarative u predstavljanju pojedinih tema i umetnika baštini ’kulturu neslaganja i otpora’, jeste skrajnut, ali ukazuje da dualizam medijskog diskursa reflektuje, uslovno rečeno, i dve forme kulturnog prostora koji paralelno egzistiraju u kontekstu srpsko-hrvatske kulturne saradnje.