SEMANTIČKI I PRAGMATIČKI ASPEKTI ENGLESKE ODREDNICE ANY- I SLOVENAČKIH IZRAZA NEODREĐENOSTI I NASUMIČNOSTI

Сажетак

Slovenački jezik ima dve grupe izraza koje iskazuju govornikovo neznanje ili indiferentnost: one izvedene od upitnih reči (kdo ‘iko’, kaj ‘išta’, itd.) i one izvedene pomoću sufiksa -koli (kdorkoli ‘iko’, karkoli ‘išta’, itd.). Dve grupe su nazvane nasumičnim zamenicama (Toporišič, 2000), što je stvorilo pogrešan utisak da su one međuzamenljive. I pored toga što obe grupe izražavaju govornikovo neznanje ili indeferentnost u odnosu na svog referenta, njihovo pojavljivanje u datom kontekstu često uzrokuje različite interpretacije. Analiza primera preuzetih iz slovenačkog referentnog korpusa Gigafida 2.0 pokazuje da izrazi sa sufiksom -koli dele mnoge odlike sa engleskim izrazima sa any, dok izrazi izvedeni od upitnih reči u većoj meri pokazuju idiosinkratičko ponašanje. 

Od vremena kada je autor Ladusaw (1980) objavio svoje delo, izrazi neodređenosti sa any i drugi izrazi negativne polarnosti analiziraju se kao izrazi sa osetljivošću na operatore silaznog logičkog zaključivanja, koji okreću u suprotnom smeru logičko zaključivanje koje povezuje skupove i podskupove. Ova osetljivost je rezultat skalarnog karaktera izraza negativne polarnosti (Israel, 2011). Izrazi neodređenosti sa any su skalarni po tome što označavaju minimalne krajnje tačke (članove koji su u najmanjoj meri netipični u klasi) na kvantitativnoj skali, pri čemu do maksimuma dovode informativnu snagu iskaza u kojima se pojavljuju (ibid.). Ono što ove izraze neodređenosti čini posebnim je njihova sposobnost da  daju zaleđe skalarnom karakteru koji je rezultat prisustva operatora sa even (cf. Krifka, 1994).  

Slovenački izrazi neodređenosti sa sufiksom -koli imaju mnoge sličnosti sa engleskim izrazima neodređenosti sa any. Oni su kompatibilni sa kontekstima silaznog logičkog zaključivanja i nekompatibilni sa nemonotonim epizodičnim rečenicama, što ih čini izrazima negativne polarnosti. Kada su naglašeni, izrazi sa sufiksom -koli proširuju domen interpretacije, ističući da su čak i manje prototipični članovi klase uzeti u obzir. Naglašeni izrazi sa sufiksom -koli takođe izazivaju negativnu pristrasnost u pitanjima, dok njihovi nenaglašeni parnjaci nemaju tu sposobnost. Pošto je negativna pristrasnost izazvana i operatorima sa even (cf. Heim, 1984), razumno je zaključiti da izrazi sa sufiksom -koli, baš kao i izrazi sa any, sadrže operator sa even koji može biti stavljen u prvi plan naglaskom. 

Kako nemaju sposobnost izazivanja negativne pristrasnosti u pitanjima, čini se da izrazi neodređenosti izvedeni od upitnih reči ne sadrže operator sa even. Ovi izrazi nisu toliko slični izrazima sa any kao izrazi sa sufiksom -koli. Oni su, uopšteno, kompatibilni sa kontekstima silaznog logičkog zaključivanja i nekompatibilni sa nemonotonim epizodičnim rečenicama. Međutim, oni se takođe mogu pojaviti i u neadverzativnim predikatima, koji nisu kontekst silaznog logičkog zaključivanja. U modalnim kontekstima, ovi izrazi neodređenosti generišu inferenciju o modalnoj varijaciji i zadržavaju karakteristike egzistencijalnih kvantifikatora, dok izrazi sa any i sufiksom -koli generišu inferenciju o slobodnom izboru i poprimaju osobine univerzalnih kvantifikatora.