FUNKCIJA ELIPSE, ALUZIJE I IRONIJE U TUMAČENJU LIRIKE

Главни садржај чланка

Tihomir Brajović

Сажетак

Lirski izražajni modus i retorska strategija verbalnog uskraćivanja ili izostavljanja, s osvrtom na estetsku funkciju jezika i svojstva sažetosti, konotativnosti i polisemičnosti lirike kao žanra. Elipsa kao figura i njena strukturna funkcija intrinsičnog uskraćivanja u lirskoj pesmi; „Epitaf” M. Nastasijevića kao eksplikativni primer. Aluzija kao figura/prosede ekstrinsičnog verbalnog uskraćivanja; „Nova radost” A. Ristovića kao eksplikativni primer. Ironija kao figura/postupak intrinsično-ekstrinsičnog verbalnog uskraćivanja; „Livada” S. Raičkovića kao eksplikativni primer. Teorijske i metodološke konsekvence.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Brajović, T. (2021). FUNKCIJA ELIPSE, ALUZIJE I IRONIJE U TUMAČENJU LIRIKE. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 46(1), 15–29. https://doi.org/10.19090/gff.2021.1.15-29
Bрој часописа
Секција
Радови аутора по позиву
Author Biography

Tihomir Brajović, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Референце

Allen, W. (2007). Ellipsis: Of Poetry and the Experince of Language after Heideger, Hölderlin, and Blanchot. Albany: State University of New York Press.

Brooks, C. (1962). „Irony as a Principle of Structure”. Literary Opinion in America. Morton Dauwen Zabel (ed.). New York: Harper & Row. 729–741.

Cirlot, J. E. (2001). A Dictionary of Symbols. London: Routledge.

De Man, P. (1984). The Rhetoric of Romanticism. New York: Columbia University Press.

Ferber, M. (2007). A Dictionary of Literary Symbols. Cambridge: Cambridge University Press.

Giljen, Klaudio (1982). „Stilistika tišine”. Književnost kao sistem: Ogledi o teoriji književne istorije. Nolit: Beograd. 201–250.

Hutcheon, L. (1995). Irony's Edge: The theory and politics of irony. London and New York: Routledge.

Kingsmill, E. (2009). The Song of Songs and the Eros of God: A Study in Biblical Intertextuality. Oxford – New York: Oxford University Press.

Mendel, Oscar (1998): Fundamentals of the Art of Poetry. Sheffield Academic Press: Sheffield.

Настасијевић, M. (1971). Песме, приповетке, драме, Нови Сад – Београд: Матица српска – Српска књижевна задруга.

Newstok, S. (2009). Quoting Death in Early Modern England: The Poetics of Epitaphs Beyond the Tomb. New York: Palgrave Macmillan.

Петковић, Н. (2003). „Чему служи стилистика“. Публицистичка стилистика (хрестоматија). Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. 5–42.

Раичковић, C. (1972). Песме, Нови Сад: Матица српска.



Ристовић, А. (1995). Мириси и гласови: Изабране песме. Београд: Српска књижевна задруга.

Staiger, Emil (1963): Grundbegriffe der Poetik. Atlantis Verlag: Zürich.

Užarević, Josip (1991): Kompozicija lirske pjesme (O. Mandeljštam i B. Pasternak). Zavod za znanost o književnosti Filozofskog fakulteta u Zagrebu: Zagreb.

Van Tress, H. (2004). Poetic Memory: Allusion in the Poetry of Callimachus and the ‘Metamorphoses’ of Ovid. Leiden – Boston: Brill.

Whitworth, M. (2010). Reading Modernist Poetry. Malden – Oxford: Wiley-Blackwell.

Wolf, Werner (2005): „The Lyric: Problems of Definition and a Proposal for Reconceptualisation”. Eva Müller-Zettelmann and Margarete rubik (ed.): Theory into Poetry: New Approaches to the Lyric. Rodopi: Amsterdam – New York. pp. 21–56.