LOKUCIONI, ILOKUCIONI I PERLOKUCIONI ČINOVI I POLIFUNKCIONALNOST JEZIKA DRAME

Бочна страна чланка

PDF
Објављено: Dec 16, 2021
DOI: https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.81-98
Кључне речи:
teorija govornog čina, lokucioni čin, ilokucioni čin, perlokucioni čin, polifunkcionalnost jezika drame

Главни садржај чланка

Jovana Ranđelović
a:1:{s:14:"sr_RS@cyrillic";s:32:"Filozofski fakultet u Novom Sadu";}

Сажетак

Teorija govornih činova nesumnjivo je zaslužna za jedan od najvećih pomaka u razumevanju jezičkog fenomena. Kao lingvistička teorija primarno ukorenjena u pragmatici ona predstavlja koncept čija se primena može proširiti i na jezik književnosti čime bi se nadomestio manjak koji u ovoj oblasti postoji. U ovom radu biće posmatrano kako se teorija o lokucionom, ilokucionom i perlokucionom činu, koju definiše Džon Ostin (John Austine), može primeniti na polifunkcionalnost jezika drame, model koji uvodi Manfred Pfister (Manfred Pfister). Prvi deo rada pre svega će se pozabaviti sličnostima i razlikama između svakodnevnog jezika i jezika drame, nakon čega će uslediti kratak prikaz šest funkcija jezika drame i Ostinove klasifikacije govornih činova. U drugom delu rada lokucioni, ilokucioni i perlokucioni činovi biće posmatrani u okviru pojedinačnih funkcija jezika drame, sa ciljem da se utvrdi kada je i u kojoj meri moguće govoriti o njima.   


 

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Ranđelović, J. (2021). LOKUCIONI, ILOKUCIONI I PERLOKUCIONI ČINOVI I POLIFUNKCIONALNOST JEZIKA DRAME. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 46(2), 81–98. https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.81-98
Bрој часописа
Год. 46 Бр. 2 (2021)
Секција
Германистика
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Референце

Austin, J. L. (1962). How to Do Things With Words. Oxford: At the Clarendon Press.

Beckett, S. (2004). Waiting for Godot. Cambridge: Cambridge University Press.

Brecht, B. (1976). Gesammelte Werke. Bd. 5 (Stücke 5). Frankfurt am Main: Suhrkamp.

Burdorf, D.; Fasbender, C.; Moenninghoff, B. (ured.) (2007). Metzler Lexikon Literatur. Stuttgart; Weimar: Metzler. DOI: https://doi.org/10.1007/978-3-476-05000-7_18

Green, M. (2020). Speech Acts. U: Edward N. Zalta (ured.). The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2020 Edition). Preuzeto sa: https://plato.stanford.edu/entries/speech-acts/ Herman, V. (2005). Dramatic Discourse: Dialogue as interaction in plays. London; New York: Routledge.

Hoad, T. F. (1996). Oxford Concise Dictionary of English Etymology. Oxford; New York: Oxford University Press.

Kleist, H. v. (2004). Prinz Friedrich von Homburg. Preuzeto sa: https://www.gutenberg.org/cache/epub/6723/pg6723.html

Kretz, N. (2012). Grundelemente (1): Bausteine des Dramas (Figur, Handlung, Dialog). U: Marx, P. W. (ured.) (2007). Handbuch Drama: Theorie, Analyse, Geschichte. Stuttgart, Weimar: Metzler. 105−122. DOI: https://doi.org/10.1007/978-3-476-00512-0_9

Lyons, J. (1977). Semantics. Volume 2. Cambridge: Cambridge University Press.

Morris, M. (2007). An Introduction to Philosophy of Language. Cambridge: Cambridge Press.

Pfister, M. (2001). Das Drama. Theorie und Analyse. München: Wilhelm Fink.

Rüdiger, H.; Koppen, E.(Hrsg.) (1966). Kleines literarisches Lexikon. Bern; München: Francke Verlag.

Turner, V. (1984). Liminality and the Performative Genres. U: MacAloon; J. J. (ured.) (1984). Rite, Drama, Festival, Spectacle: Rehearsals Toward a Theory of Cultural Performance. Philadelphia: Institute for the Study of Human Issues Philadelphia. 19−42.

Scheffler, B. (1994). Elemente des Čechovschen Dialogs im zeitgenössischen russischen Drama. München: Verlag Otto Sagner. DOI: https://doi.org/10.3726/b12423