PODZEMLJE – ROMAN O FRAGMENTIMA VREMENA, DŽ. EDGARU HUVERU I LOPTICI ZA BEJZBOL
Главни садржај чланка
Сажетак
Roman Podzemlje, Dona Delila smatra se jednim od velikih američkih romana koji se može tumačiti kao beleška o alternativnoj istoriji Amerike druge polovine XX veka. Međutim, ako posmatramo njegovu vremensku matricu, zaključujemo da svojom složenošću ona upućuje na postupke koji uslovljavaju čitaočev doživljaj prošlosti i istorije kao postupka kojim se odabir i interpretacija događaja kvalifikuju kao svedočanstvo o prošlosti. U radu se razmatraju skorašnja kritička razmatranja američke proze kasnih 1990ih koja sučeljavaju suprotstavljena dominantna gledišta o odnosu istorije i pripovedanja – ono Linde Hačion (Hutcheon) o istoriografskoj metafikciji kao kritičkom komentaru i autorskoj interpretaciji koja u prvi plan postavlja pitanja o izboru istorijskih izvora i neimenovanom i nevidljivom autoru koji stoji iza njih, i ono Fredrika Džejmsona (Jameson) koje govori o nemogućnosti da pristupimo autentičnim izvorima, te da „istorijski roman više ne može nastojati da predstavlja istorijsku prošlost; može samo ’predstavljati’ naše ideje i stereotipe o toj prošlosti“ (Jameson, 2005: 25) te da ta predstava posledično prerasta u pop-istoriju. Kroz oba pristupa se posmatra postupak strukturisanja vremena u pripovedanju kojim dominira niz sadašnjih trenutaka postavljenih u matricu u kojoj oni funkcionišu kao „budući fragmenti prošlosti“. U toj složenoj matrici, ovi se događaji zabeleženi sa idejom arhivske groznice, rekontekstualizuju i daje im se nova svrha čime se stvara mreža slučajnih kontakata likova, istorijskih ličnosti i događaja. Prateći kako u toj strukturi funkcionišu dva ključna motiva, fiktivni Dž. Edgar Huver i neočekivani protagonista romana, jedna loptica za bejzbol, rad se bavi romanom kao Delilovim komentarom na problem predstavljanja prošlosti. Sudbina loptice u prvi plan stavlja problem (ne)dostupnosti podataka, dok naizgled nasumična pojavljivanja Dž. Edgara Huvera postaju svedočanstva o postupcima manipulacije podacima, kako u književnosti, tako i u sistemima medija masovne komunikacije ili istorijskim spisima.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Currie, M. (2007). About time: Narrative, fiction and the philosophy of time. The frontiers of theory. Edinburgh: Edinburgh University Press. DOI: https://doi.org/10.1515/9780748630400
DeLillo, D. (2014). Underworld. New York: Scribner. Retrieved March 10, 2022, from https://www.overdrive.com/search?q=67404390-FBEF-4C52-BB18-4E629474DFE9
Duvall, J. N. (2002). Don DeLillo’s Underworld: A reader’s guide. Continuum contemporaries. New York: Continuum.
Duvall, J. N. (2017). Historical Fiction. In S. J. Burn (Ed.), American Literature in Transition, 1990–2000 (1st ed., pp. 124–139). Cambridge University Press. Retrieved February 28, 2022, from https://www.cambridge.org/core/product/identifier/9781316477069%23CN-bp-9/type/book_part DOI: https://doi.org/10.1017/9781316477069.009
Huehls, M. (2017). Historical Fiction and the End of History. In R. Greenwald Smith (Ed.), American Literature in Transition, 2000–2010 (1st ed., pp. 138–151). Cambridge University Press. Retrieved March 6, 2022, from https://www.cambridge.org/core/product/identifier/9781316569290%23CN-bp-10/type/book_part DOI: https://doi.org/10.1017/9781316569290.010
Hutcheon, L. (1989). The politics of postmodernism. London; New York: Routledge. Retrieved March 6, 2022, from http://site.ebrary.com/id/5001592
Jameson, F. (2005). Postmodernism, or, The cultural logic of late capitalism. Post-contemporary interventions (11. printing in paperback.). Durham, NC: Duke Univ. Press.