EKSTRAKCIJA ADJUNKTA U FAKTIVNIM, NEFAKTIVNIM I SEMI FAKTIVNIM KONSTRUKCIJAMA
Главни садржај чланка
Сажетак
U radu se daje pregled faktivnih i nefaktivnih konstrukcija (Kiparsky & Kiparsky, 1970), sa fokusom na se na njihovo sintaksičko ponašanje kada je u pitanju ekstrakcija adjunkta iz umetnute klauze. Prethodna istraživanja su pokazala da je ekstrakcija adjunkta iz umetnutih klauza nefaktivnih glagola dozvoljena, dok je ekstrakcija adjunkta iz umetnutih klauza faktivnih glagola dovela do suprotstavljenih rezultata (De Cuba & Mitrović 2008; Sekicki 2014). De Cuba i Mitrović (2008) tvrde da faktivni komplementi ne dozvoljavaju ekstrakciju adjunkta zato što faktivni glagoli ne selektuju dodatni cP nivo sintaksičke strukture, za razliku od nefaktivnih glagola. Glagol selektuje ovaj dodatni nivo unutar CP projekcije, dok ga semantički operator [Op] projektuje. S druge strane, Sekicki (2016) je došla do rezultata koji pokazuju da je ekstrakcija adjunkta iz faktivnih klauza moguća u nekim slučajevima. Osim faktivnih i nefaktivnih glagola, u istraživanje su bili uključeni i semifaktivni glagoli koji gube svoju faktivnost u pitanjima, kondicionalima i modalnim okruženjima (Karttunen, 1971). Semifaktivni glagoli su zapravo kognitivni glagoli, dok su pravi faktivni glagoli emotivni (Klein, 1975). Cilj istraživanja je dvostruk: ponovo ispitati prihvatljivost ekstrakcije adjunkta iz faktivnih klauza i ponuditi moguće objašnjenje za razliku u proceni prihvatljivosti dobijenu u prethodnim istraživanjima. 90 izvornih govornika srpskog jezika uradilo je zadatak procene prihvatljivosti u kome su testirani pravi faktivni (žaliti), nefaktivni (misliti) i semifaktivni (saznati) glagoli. Treba istaći da je svako pitanje bilo praćeno odgovorom kako bismo bili sigurni da će ekstrahovani adjunkt biti interpretiran u odnosu na umetnutu, a ne na glavnu klauzu. Kao što smo i očekivali, rezultati istraživanja su potvrdili da rečenice koje sadrže nefaktivne glagole dozvoljavaju ekstrakciju adjunkta. Rezultati su takođe pokazali da izvorni govornici srpskog jezika smatraju ekstrakciju adjunkta iz umetnute faktivne klauze neprihvatljivom, što je u skladu sa zaključcima do kojih su došli De Cuba i Mitrović (2008). Što se semifaktivnih glagola tiče, rezultati istraživanja ukazuju na to da su rečenice u kojima su ekstrahovani adjunkti bili kako i zašto uglavnom ocenjene kao neprihvatljive, dok su one u kojima su ekstrahovani adjunkti bili kada i gde dobili dosta više ocene, što je u skladu sa Ošiminom Skalom ektraktabilnosti (2007). Zaključak rada je da se emotivni, tj. pravi faktivni, i kognitivni, tj. semifaktivni glagoli ponašaju različito, pri čemu kognitivni glagoli dozvoljavaju ekstrakciju u slučajevima nejedinstvenosti i evidencijalnih pitanja, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima u engleskom jeziku (Djärv&Romero 2021).
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Arsenijević, B. (2021). Situation relatives: Deriving causation, concession, counterfactuality, condition, and purpose. In Andreas Blümel, Jovana Gajić, Ljudmila Geist, Uwe Junghanns & Hagen Pitsch (eds.), Advances in formal Slavic linguistics 2018, 1–34. Berlin: Language Science Press. doi: 10.5281 / zenodo.5483092
Baunaz, L. (2015). On the various sizes of complementizers. Probus 27(2), 193-236.
Baunaz, L. (2016). Deconstructing Complementizers in Serbo-Croatian, Modern Greek and Bulgarian. In C. Hammerly & B. Prickett (eds), Proceedings of Proceedings of North Eastern Linguistic Society 46(1), 69-77.
Baunaz, L. (2018). Decomposing Complementizers: The Fseq of French, Modern Greek, Serbo-Croatian and Bulgarian Complementizers. In L. Baunaz, K. De Clercq, L. Haegeman and E. Lander (eds), Exploring Nanosyntax. Oxford Studies in Comparative Syntax, 149-179. New York: OUP.
Baunaz, L. & E. Lander (2017). Syncretisms with nominal complementizers. Studia Linguistica 72(3), 537-570.
de Cuba, C. (2006). The Adjunction Prohibition and Extraction from Non-Factive CPs. In D. Baumer, D. Montero, & M. Scanlon (Eds.), Proceedings of the 25th West Coast Conference on Formal Linguistics, 123-131. Somerville, MA: Cascadilla Proceedings Project.
de Cuba, C., & Mitrović, I. (2008). Restrictions on Wh-adjunct movement in Serbian. In F. Marušič & R. Žaucer (Eds.), Studies in Formal Slavic Linguistics, 37-54. Frankfurt am Main: Peter Lang.
Djärv, K., & Romero, M. (2021). (Non-) factive (non-) islands and meaning-based approaches. In Proceedings of Semantics and Linguistic Theory 31, 34-56.
Karttunen, L. (1977). Syntax and semantics of questions. Linguistics and Philosophy, 1(1), 3-44. doi:10.1007/978-94-009-9509-3_6.
Kiparsky, P., & Kiparsky, C. (1970). Fact. In M. Bierwisch & K. E. Heidolph (Eds.), Progress in Linguistics, 143-173. The Hague: Mouton.
Klein, E. (1975). Two sorts of factive predicates. Pragmatics Microfiche Vol. 1, Fiche 1, B5-C14.
Oshima, D. Y. (2007). On factive islands: pragmatic anomaly vs. pragmatic infelicity. New Frontiers in Artificial Intelligence, 147-161. doi:10.1007/978-3-540-69902-6_14.
Urmson, J. O. (1952). Parenthetical verbs. Mind 61(244), 480-496.
Schwarz, B., & Simonenko, A. (2018). Factive islands and meaning-driven unacceptability. Natural Language Semantics, 26(3-4), 253-279. doi:10.1007/s11050-018-9146-2.
Sekicki, M. (2014). Argument and non-argument interrogative elements in the left periphery. MA thesis. University of Novi Sad.
Szabolcsi, A., & Zwarts, F. (1993). Weak islands and an algebraic semantics for scope taking. Natural Language Semantics, 1(3), 235-284. doi:10.1007/bf00263545.