PERSONAL AND HISTORICAL NOSTALGIA AS PORTRAYED IN ERNEST HEMINGWAY’S A MOVEABLE FEAST AND WOODY ALLEN’S MIDNIGHT IN PARIS
Главни садржај чланка
Сажетак
Рад се бави анализом концепта носталгије у делима Покретни празник (1964) Ернеста Хемингвеја и Поноћ у Паризу (2011) Вудија Алена. Полазећи од теоријских поставки и различитих одређења носталгије, у уводном делу рада пружен је кратак приказ релевантне литературе (Davis, 1979; Turner, 1987; Stern, 1992; Boym, 2001; Petrov 2021) када је у питању носталгија. Надаље, у раду је приказан и кратак осврт на друштвено-историјски контекст (период Бурних двадесетих година прошлог века), како би се показало који историјски тренутак служи као извориште носталгичног осећаја. Такође, помињу се и еминентне књижевне фигуре које су обележиле овај период. Париз двадесетих година XX века, као просторно одредиште, оквир који пружа мноштво истраживачких питања, а врло могуће и културни феномен, сто година касније и даље служи као извор инспирације научника и уметника. Овај град, тадашње уточиште уметницима, помиње се као симбол, а врло могуће и протагониста Хемингвејеве књиге и Аленовог филма. Када је реч о књижевном делу корпуса, пружен је теоријски оквир хемингвејевског стила у оквиру ког је дело анализирано. Хемингвејевски стил подразумева ауторов препознатљиви сведени, телеграфски начин писања, сачињен од минимализма, репетиције и теорије изостављања. Поред тога што је дело написано овим стилом, и с обзиром на то да сам аутор на почетку дела наглашава да се оно може читати и као фикција, многи критичари сматрају да се (аутобиографско) дело не разликује много од остатка ауторовог опуса. У наставку рада, реч је о анализи приказа носталгије у поменутим делима Хемингвеја и Алена. У складу са теоријским одређењима, фокус анализе стављен је на личну и историјску носталгију. Оно што би се могло закључити јесте то да Хемингвејево дело представља јединствено прожимање личне и историјске носталгије. У примерима приказаним у раду јасно је да аутор извориште и личне и историјске носталгије проналази управо у Паризу Двадесетих година. Надаље, у филму Поноћ у Паризу, носталгија је експлицитније поменута и могло би се рећи да јесте једна од централних тема. Реч је о историјској носталгији и ескапизму који протагонисту филма Гила воде до различитих увида; реч је о носталгији и ескапизму који би могли бити штетни али и исцељујући истовремено.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Allen, W., Bates, K., Wilson, O., & Brody, A. (2011). Midnight in Paris.
Bakker, J. (1986). A Moveable Feast (1964). In Ernest Hemingway in Holland 1925-1981 (pp. 96-111). Brill.
Bolton, J.M. (2010.) Toward a Definition of the Hemingwayesque and the Faulknerian. In E. Goodheart (Ed), Ernest Hemingway: Critical Insights. (pp. 49-69). Pasadena: Salem Press.
Boym, S. (2001). Nostalgia and its discontents. The Hedgehog Review, 9(2), 7-19.
Castilho, M. T. (2014). Going back to the past to dream of the future: Woody Allen's Midnight in Paris and Spielberg's Lincoln.
Crockford, P. (2010). The Paris Review Perspective. In E. Goodheart (Ed), Ernest Hemingway: Critical Insights. (pp. 15-19). Pasadena: Salem Press.
Davis, F. (1979). Yearning for yesterday: A sociology of nostalgia. Free Press.
Gordić Perković, V. (2014). The Limits of Minimalism: Ann Beattie’s Narrative Walks With Men. In Lj. Matek and J. Poljak Rehlicki (Eds), Facing the Crises: Anglophone Literature in the Postmodern World (pp. 163-181). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
Greaney, P. J. (2006). Less is More: American Short Story Minimalism in Ernest Hemingway, Raymond Carver and Frederick Barthelme. PhD Thesis, The Open University.
Halliwell, M. (2005). Tourists or Exiles? American Modernists in Paris in the 1920s and 1950s. Nottingham French Studies, 44(3), 54-68.
Hansen, A. J. (2012). Expatriate Paris: A Cultural and Literary Guide to Paris of the 1920s. Skyhorse+ ORM.
Hemingway, E. (1966). Moveable feast. Penguin Books Ltd. Harmondsworth. Szlezák, K. S. (2015). “Hi Mr. Hemingway”: Time and Space, Travel, and Literary Heritage in Midnight in Paris. Referentiality and the Films of Woody Allen, 173-189.
Hemingway, E. (2012). Death in the Afternoon. Toronto: Harper Collins Publishers. (Original work published in 1932).
McAuliffe, M. (2016). When Paris Sizzled: The 1920s Paris of Hemingway, Chanel, Cocteau, Cole Porter, Josephine Baker, and Their Friends. Rowman & Littlefield.
Monk, C. (2008). Writing the Lost Generation. University of Iowa Press. Iowa City.
Pence, J. M. (2014). Archiving Art: The Value of Nostalgia in Hemingway's A Moveable Feast. Criterion: A Journal of Literary Criticism, 7(2), 4.
Petrov, A. (2021). Sociologije nostalgija. Zavod za udžbenike. Beograd.
Stern, B. B. (1992). Historical and personal nostalgia in advertising text: The fin de siècle effect. Journal of Advertising, 21(4), 11-22.
Toth, J. (2006). " A Constantly Renewed Obligation to Remake the Self": Ernest Hemingway, A Moveable Feast, and Autonarration. North Dakota Quarterly, 73(1/2), 182.
Toth, J. (2006). " A Constantly Renewed Obligation to Remake the Self": Ernest Hemingway, A Moveable Feast, and Autonarration. North Dakota Quarterly, 73(1/2), 182.
Turner, B. S. (1987). A note on nostalgia. Theory, Culture & Society, 4(1), 147-156.