KOLIKO DALEKO JE PREDALEKO: ZAJEDNIČKI EFEKAT SINKRETIZMA I SINTAKSIČKE DISTANCE NA SLAGANJE SUBJEKTA I PREDIKATA U SRPSKOM JEZIKU

Сажетак

Ovaj rad izučava zajednički uticaj sinkretizma i sintaksičke distance na slaganje subjekta i predikata u srpskom jeziku. Iako su prethodna istraživanja zapazila individualni uticaj oba gorenavedena faktora, do sada nije bilo reči o njihovom zajedničkom uticaju. Zbog ovoga, primarni cilj ovog istraživanja jeste da ispita na koji način sinkretizam može uticati na pravilno slaganje subjekta i predikata u broju na različitim sintaksičkim distancama.

Za svrhe ovog rada je sačinjen eksperiment koji od kandidata zahteva da procene gramatičnost rečenica koje vide pred sobom. Svaka od rečenica se sastoji iz imenice u jednini u ulozi subjekta, zavisne imenice u okviru predloške konstrukcije ili odnosne rečenice, predikata u jednini ili množini i prateće imeničke sintagme ili predloške konstrukcije. Sve zavisne imenice se nalaze u akuzativu množine. Kako bismo ispitali ulogu sinkretizma, polovina zavisnih imenica ostvaruje sinkretizam sa nominativom množine dok druga polovina to ne čini. Ako bi sinkretizam uticao na slaganje subjekta i predikata, očekivali bismo više grešaka u rečenicama u kojima sinkretizam između akuzativa i nominativa množine postoji, tačnije u onim u kojim zavisna imenica izgleda kao potencijalni subjekat. Takođe, kako bismo ispitali uticaj sintaksičke distance, polovina zavisnih imenica se nalazi u predloškoj konstrukciji, dok se druga polovina nalazi u odnosnim rečenicama. U ovom slučaju, veći broj grešaka je očekivan u slučaju odnosnih rečenica.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju na zajednički uticaj sinkretizma i sintaksičke distance na slaganje subjekta i predikata u srpskom jeziku. Naime, veći broj grešaka se pojavljuje u rečenicama u kojima postoji sinkretizam između akuzativa i nominativa množine, kako u onim sa predloškom konstrukcijom tako i u onim sa odnosnim rečenicama. Ovi rezultati ukazuju ne samo na relevantnost sinkretizma, već i na potrebu daljeg razvitka teorije o slaganju subjekta i predikata koja će obuhvatiti i sintaksičke i morfofonološke faktore.