TUMAČENJE NOSTALGIJE I EGZILA U ROMANU U ZEMLJI POSLEDNJIH STVARI POLA OSTERA

Главни садржај чланка

Aleksandra Stojanović

Сажетак

Ana Blum, protagonista U zemlji poslednjih stvari Pola Ostera, nalazi se u egzilu, premda nije napustila svoju zemlju. Osećaj gubitka, usamljenosti i očaja jednako je prisutan kao i tipičnim primerima egzilantske književnosti. Pojam egzila u kontekstu postapokaliptične književnosti se preispituje i Ana se uspostavlja kao predstavnik ove vrste egzila - egzila od stabilnosti, moralnih vrednosti i čitave prethodno uspostavljene stvarnosti. Razmatranje nostalgije jeste neizbežno u kontekstu egzila. Nostalgija se obično tumači kao žaljenje za domovinom u prostornom smislu, no u ovom kontekstu, ona se tumači kao patnja za prošlim bezbrižnim vremenima. Anina nostalgija najviše se odražava u činjenici da ona pati za izgubljenom budućnošću. Ana se tokom čitavog romana priseća prošlosti koju prikazuje u najboljem svetlu. Međutim, njena nostalgija nije regresivna već progresivna. Ona pokreće Anu i daje joj nadu da će ponovno pronaći život kakav je nekada imala. Iako se radi o postapokaliptičnoj sredini, roman se završava idejom nade. Iako je nostalgija često nazvana bolešću modernog doba, ona nije otrov nego može poslužiti i kao lek u zavisnosti od toga kako joj se pristupi. Nostalgija se može savladati i poslužiti kao poticaj za postizanje napretka u budućnosti, kako primećujemo u slučaju Ane Blum.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Stojanović, A. (2024). TUMAČENJE NOSTALGIJE I EGZILA U ROMANU U ZEMLJI POSLEDNJIH STVARI POLA OSTERA. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 48(3), 325–339. https://doi.org/10.19090/gff.v48i3.2390
Секција
ELALT

Референце

Auster, P. (1992). The Art of Hunger: Essays, Prefaces, Interviews. Los Angeles: Sun & Moon Press.

Auster, P. (2005). In the Country of Last Things. London: Faber and Faber.

Auster, P. (2005a). The Invention of Solitude. London: Faber.

Baudrillard, J. (1988). America. New York: Verso.

Boym, S. (2001). The Future of Nostalgia. New York: Basic Books.

Brown, M. (2007). Paul Auster, Manchester: Manchester University Press.

Chase, M.–Shaw, C. (1989). Dimensions of Nostalgia. In: Shaw, C.–Chase, M. (Eds.) (1989). The imagined past: history and nostalgia. Manchester: Manchester University Press. 1–17.

Chrostowska, S. D. (2010). Consumed by Nostalgia? SubStance, 39:2(122). 52–70.

Davis, F. (1979), Yearning for Yesterday. London: The Free Press.

Dow, W. (2004). Paul Auster’s The Invention of Solitude Glimmers into a Reach to Authenticity. In: Bloom, H. (Ed.) (2004). Paul Auster. Philadelphia: Chelsea House Publishers. 51–62.

Gass, W. H. (1990). Exile. Salmagundi, 88:89, 89–108. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/40548467

Grinberg, L.–Grinberg, R. (2004). Psychoanalytic Perspectives on Migration. In: Bell, D. (Ed.) (2004). Psychoanalysis and Culture: A Kleinian Perspective. New York: Karnac. 154–169.

Hirsch, M.–Spitzer, L. (2002). “We Would Not Have Come Without You”: Generations of Nostalgia. American Imago, 59:3, 253–276. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/26304671

McCaffery, L.–Gregory, S. (1989). An Interview with Paul Auster. In: Hutchisson, J. M. (Ed.) (2013). Conversations with Paul Auster. Jackson: University Press of Mississippi. 13–39.

Morris, M. (2005). A Conversation with Paul Auster. In: Hutchisson, J. M. (Ed.) (2013). Conversations with Paul Auster. Jackson: University Press of Mississippi. 163–178.

Retzinger, J. P. (2008). Speculative visions and imaginary meals. Cultural studies, 22: 3-4, 369–390. doi: 10.1080/09502380802012500

Routledge, C. (2016). Nostalgia: A Psychological Resource. New York: Routledge.

Said, E. (2000). Reflections on Exile. In: Said, E. (Ed.) (2000). Reflection on Exile and Other Essays. Cambridge: Harvard University Press. 173–186.

Sayers, N. (2020). The Promise of Nostalgia: Reminiscence, Longing and Hope in Contemporary American Culture. New York: Routledge.

Turner, Bryan S. (1987). A Note on Nostalgia. Theory, Culture & Society, 4, 147–56.