GLAGOLI OBJEKATSKE KONTROLE U ITALIJANSKOM I SRPSKOM JEZIKU

Сажетак

U radu opisujemo i analiziramo upotrebu italijanskih i srpskih glagola objekatske kontrole primenom sledećih sintaksičkih parametara: 1) upotreba imeničke sintagme u funkciji direktnog objekta/upotreba imeničke ili predloške sintagme u funkciji indirektnog objekta; 2) prisustvo/odsustvo predloga u sklopu infinitivne dopunske konstrukcije; 3) kompatibilnost/nekompatibilnost nadređenog glagola s anteriornošću radnje dopunskog glagola i 4) mogućnost/nemogućnost upotrebe alternativne finitne konstrukcije s koreferentnim ili nekoreferentnim subjektom. Pomenuti parametri omogućili su nam da uspostavimo osnovnu klasifikaciju glagola ove vrste. Kako se italijanski glagoli objekatske kontrole javljaju ili s imeničkom sintagmom u funkciji direktnog objekta ili s predloškom sintagmom u funkciji indirektnog objekta, pri čemu infinitivnoj dopuni prethodi ili predlog di ili predlog a, možemo ih svrstati među: 1) glagole s indirektnim objektom, predlogom di i infinitivom; 2) glagole s direktnim objektom, predlogom di i infinitivom; 3) glagole s indirektnim objektom, predlogom a i infinitivom i 4) glagole s direktnim objektom, predlogom a i infinitivom. Budući da se srpski glagoli objekatske kontrole kombinuju ili s direktnim objektom u akuzativu ili s indirektnim objektom u dativu, a njihovoj infinitivnoj dopuni ne prethodi predlog, možemo izdvojiti: 1) glagole s direktnim objektom i infinitivom (ili infinitivu ekvivalentnom finitnom konstrukcijom) i 2) glagole s indirektnim objektom i infinitivom (ili infinitivu ekvivalentnom finitnom konstrukcijom).