FREKVENCIJA UPOTREBE ĆIRILICE I LATINICE MEĐU SREDNJOŠKOLCIMA U NOVOM SADU
Главни садржај чланка
Сажетак
Upotreba ćiriličnog i latiničnog pisma česta je tema savremenih diskusija, neretko praćena komentarima o ugroženosti ćirilice i apelima da se ona što više koristi. Iz tog razloga sproveli smo istraživanje među učenicima Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu da bismo ispitali koliko su ove tvrdnje tačne u navedenoj populaciji, koristeći anketu sa 27 pitanja vezanih za pisanje određenim pismom. U radu analiziramo odgovore na ova pitanja polazeći od pretpostavke da je latinica u češćoj upotrebi u odnosu na ćirilicu među mladim ljudima zbog faktora kao što su upotreba računara i mobilnih telefona, društvene mreže, dominacija engleskog jezika, kontakti sa drugim kulturama i sl. Cilj rada je, dakle, utvrditi kojem pismu i u kojoj prilici mladi ljudi iz Novog Sada daju prednost, koji su glavni činioci koji utiču na njihov izbor i ima li razloga za zabrinutost za opstanak ćirilice.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Антонић, Ивана (1987). Употреба ћирилице и латинице у основним и средњим школама у Новом Саду. Прилози проучавању језика. бр. 23: 129–152.
Antonić, Ivana (1989). Upotreba pisma u privatnim vidovima komunikacije (rezultati pilot-istraživanja u osnovnim i srednjim školama u SR Srbiji). Sveske. br. 26–27: 327–346.
Bugarski, Ranko (1997). Za srpskohrvatski jezik sa oba pisma (prilog raspravi o ustavnom određenju jezika i pisma u SR Srbiji). U: Jezik od mira do rata. Beograd: Čigoja štampa. 46–51.
Bugarski, Ranko (2021). Saga o ćirilici. U: Saga o ćirilici: ogledi o jeziku i nacionalizmu. Beograd: Biblioteka XX vek. 21–59.
Bugarski, Ranko (2021). Priče o ugroženosti ćirilice služe da prikriju veliki broj nepismenih. U: Saga o ćirilici: ogledi o jeziku i nacionalizmu. Beograd: Biblioteka XX vek. 157–162.
Bugarski, Ranko (2021). Ćirilica nije egzistencijalno ugrožena, ona ne može i neće nestati. U: Saga o ćirilici: ogledi o jeziku i nacionalizmu. Beograd: Biblioteka XX vek. 183–188.
Bugarski, Ranko (2021). Ćirilica i latinica jednako su i istinski naša u jedinom važnom smislu. Dnevni list Danas (24. 10. 2021. u 18.51). https://www.danas.rs/vesti/drustvo/cirilica-i-latinica-jednako-su-i-istinski-nasa-u-jedinom-vaznom-smislu/ [pristupljeno 14. 2. 2024. god.]
Ђурић, Срђан (2019). Ставови о употреби писама на територији Општине Шабац. Прилози проучавању језика. бр. 50: 197–210. DOI: https://doi.org/10.19090/ppj.2019.50.197-210
Ивковић, Дејан (2015а). Језички крајолик Србије (први део). Перцепција присуства ћирилице и латинице у јавној сфери. Antropologija. br. 15, sv. 2. 87–110.
Ивковић, Дејан (2015б). Језички крајолик Србије (други део). Жанровска диграфија и семиотизација писама. Antropologija. br. 15, sv. 3. 69–99.
Kodžopeljić, Jasmina i Jasmina Pekić (2017). Psihologija u nastavi: odabrane teme iz psihologije obrazovanja (udžbenik za studente nastavničkih grupa). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Плавшић, Првослав (2018). Ћирилица у личној употреби и јавној комуникацији (Резултати истраживања преко интернета). Београд: Министарство културе и информисања / Завод за проучавање културног развитка Србије.
Савић, Свенка и Ивана Антонић (1987). Писма у употреби. Књижевност и језик. бр. 3-4: 183–201.
Смоленски, Никола и Горан Обрадовић (2010). Ћирилица и савремене информационе технологије: Стање и перспективе 2010. https://vdocuments.mx/nikola-smolenski-goran-obradovic-cirilica-i-savremene-informacione-tehnologije.html [pristupljeno 14. 2. 2024. god.]
Степанов, Страхиња, Ивана Зорица и Татјана Ловре (2011). Употреба писама у Новом Саду. У: Васић, Вера и Гордана Штрбац (ур.). Говор Новог Сада. Св. 2, Морфосинтаксичке, лексичке и прагматичке особине. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. 411–438.