ДЕФТЕРИ КАНЦЕЛАРИЈЕ ВЕЛИКИХ ТВРЂАВА: ПОПИС ДНЕВНИЦА ЈЕРЛИЈСКЕ (ЛОКАЛНЕ) ВОЈСКЕ У ТВРЂАВИ ШАБАЦ (1793‒1794)

Главни садржај чланка

Драгана Лазић Стојковић

Сажетак

У раду је приказана анализа Дефтера канцеларије великих тврђава из 1793‒1794.
године, у којем су регистроване дневнице јерлијске (локалне) војске, тврђаве Шабац.
Циљ истраживања је да се детаљном анализом једног дефтера прикаже вредност
овакве врсте докумената као историјског извора. Поред тога, на основу добијених
података о структури војске и висини дневница требало би допунити досадашња
истраживања о организацији јерлијске војске у Шапцу током XVIII века. Приликом
анализе дефтера из 1793‒1794. године вршено је поређење са другим дефтерима исте
врсте, који су састављени током XVII и XVIII века. На основу резултата поређења
установљене су одређене специфичности. Анализирани дефтер је један од ретких
сачуваних регистара за подручје Босанског ејалета који садржи податке о пореклу
војника, што даје изузетан допринос формирању прецизније слике, не само о
јерлијској војсци у Шапцу него и уопште о регрутацији војске која је бранила
османске тврђаве у Босни и западној Румелији.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Лазић Стојковић, Д. . (2024). ДЕФТЕРИ КАНЦЕЛАРИЈЕ ВЕЛИКИХ ТВРЂАВА: ПОПИС ДНЕВНИЦА ЈЕРЛИЈСКЕ (ЛОКАЛНЕ) ВОЈСКЕ У ТВРЂАВИ ШАБАЦ (1793‒1794). Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 49(2), 119–143. https://doi.org/10.19090/gff.v49i2.2540
Bрој часописа
Секција
Историја
Author Biography

Драгана Лазић Стојковић

Филозофски факултет,
Универзитет у Новом Саду

Референце

BOA – Османски архив Директората државног архива Председништва Републике Турске ‒ Истанбул – (Türkiye Cumhuriyeti Cumhurbaşkanlığı. Devlet Arşivleri Başkanlığı. Osmanlı Arşivi)

BOA. Kâmil Kepeci – Büyükkale Defteri – (BOA.КК.d.), Defter No. 4784, 4806, 4906, 4907, 4920.

BOA. Bâb-ı Defteri – Büyükkale Kalemi Defterleri – (BOA.D.BKL.d.), Defter No. 32175, 32182, 32189, 32197, 32199, 32223, 322236, 322240, 32270, 32276, 32277, 32286, 32290, 32386, 32642, 32662, 32667.

Ágoston, G. (2021). The Last Muslim Conquest. The Ottoman Empire and Its Wars in Europe. Princeton: Princeton University Press.

Akgündüz, A. (1996). Gedik. TDV. Islam Ansiklopedisi. C. 13. İstanbul: Türkiye Diyanet Vakfı. 541‒543.

Bostan, İ. (2008). Riyâle. TDV. Islam Ansiklopedisi. C. 35. Istanbul: Türkiye Diyanet Vakfı. 141‒142.

Başbakanlık Osmanlı Arşivi Rehberi. (2017). T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü (hazır.), İstanbul.

Derman, M. U. (2001). Kalem. TDV. Islam Ansiklopedisi. C. 24. Istanbul: Türkiye Diyanet Vakfı. 245‒247.

Demlikoğlu, U. (2014). H. 1142 (M. 1729. 1730) Tarihli Büyük Kale Defterine Göre Hemeden Kalesi Piyade ve Süvari Levendleri. Fırat Üniversitesi Sosyal Bilimler Dergisi. Fırat University Journal of Social Science. C. 24. Sayı: 1. 283‒295.

Darling, L. (1996). Revenue-Raising and Legitimacy: Tax Collection and Finance Administration in the Ottoman Empire 1560‒1660. Leiden – New York – Keln: Brill.

Darling, L. (2014). Nasihatnameler, Icmal Defterleri, and the Timar-Holding Ottoman Elite in the Late Sixteenth Century. Osmanlı Araştırmaları. Vol. XLIII. 193‒226.

Darling, L. (2015). Nasihatnameler, Icmal Defterleri, and the Timar-Holding Ottoman Elite in the Late Sixteenth Century–Part II, Including the Seventeenth Century. Osmanlı Araştırmaları. Vol. XLV. 1‒23.

Hegyi, K. (2018). The Ottoman Military Organization in Hungary: Fortresses, Fortress Garissons and Finances. Berlin: Klaus Schwarz‒Verlag.

Hickok, M. R. (1997). Ottoman Military Administration in 18th–Century Bosnia. Leiden, New York, Cologne: Brill.

Handžić, A. (1970). Pad Šapca pod Turke ‒ 1521. godine i privredni značaj grada do sredine 16. vijeka. Šabac u prošlosti I. (prir. Filipović S.). Šabac: Istorijski arhiv. 117‒254. (ћир.)

İnalcık, H. & Quataert, D. (1994). An Economic and Social History of the Ottoman Empire. Vol. 2: 1600‒1914. Cambridge: Cambridge University Press.

Kütükoğlu, M. (1994-b). Osmanlı Belgelerin Dili (Diplomatik). İstanbul: Kubbealtı Akademisi Kültür ve Sanat Vakfı.

Lazić Stojković, D. (2022). Garnizon tvrđave Šabac (1699‒1788). U: Gudurić, S., Dražić, J. & Stefanović M. (ured.) (2022). Jezici i kulture u vremenu i prostoru. Novi Sad: Filozofski fakultet. X/III. 33‒43. (ћир.)

Pavlović M.‒Lazić Stojković, D. (2022). Asâkir-i Serhad – Gvardians of the Empire in an Age of Uncertainity: The Ottoman Frontier on the Sava and Middle Danube in the 18th Century. Istraživanja, Journal of Historical Researches. No. 33. 40‒55.

Pavlović, M. (2017). Smederevski sandžak 1739‒1788. vojno-administrativno uređenje. Novi Sad: Matica srpska. (ћир.)

Pavlović. M. (2023). Na granici islama. Svet osmanske evropske provincije u 18. veku. Novi Sad: Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. (ћир.)

Pelidija, E. (2003). Banjalučki boj iz 1737. Sarajevo: El Kalem.

Pál, F. (2018). The Business of State, Ottoman Finance Administration and Ruling Elites in Transition (1589s ‒1615), Berlin: Klaus Shwarz-Verlag.

Pakalın, M. Z. (1971). Osmanlı Tarih Deyimleri ve Terimleri Sozluğu. İstanbul: Mili Eğitim Basımevi.

Pamuk, Ş. (2000). A Monetary History of the Ottoman Empire. Cambridge: Cambridge University Press.

Redhouse, J. (2015). A Turkish and English Lexicon. İstanbul: Çağrı Yayınları.

Stein, L. M. (2007). Guarding the Frontier: Ottoman Border Forts and Garrisons in Europe. London: Tauris Academic Studies.

Sakin O. (2022). Istorija janičarskog korpusa i njegovi kodeksi (Janičarski zakonik). Beograd: Evoluta.

Šabanović, H. (1959). Bosanski pašaluk: postanak i upravna podjela. Sarajevo: Oslobođenje 1959.