KIŠ I ALBAHARI – JEDNA POETIČKA RAZLIKA

  • Slobodan Vladušić Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Кључне речи: modernizam, postmodernizam, poverenje u književnost, metafikcija, poetika

Сажетак

Uporedna analiza Kišovog romana Peščanik i Albaharijevog romana Cink započinje hipotezom da se ova dva romana, uprkos tematskoj sličnosti, poetički razlikuju. Analiza Kišovog romana započinje tumačenjem modifikacija u autentičnom očevom pismu kojim se završava Peščanik. U stavu junaka da se sve osipa susrećemo se i sa univerzalnim iskazom, ali i sa autopoetički postavljenim pitanjem: kako književno uobličiti vreme u kome se sve osipa. Kiš to čini putem poverenja u Književnost, tačnije u njenu moć da preobrazi prepoznavanje u viđenje predmeta, te u moć da bude garant kontinuiteta. Nasuprot Kišovom poverenju u Književnost, kod Albaharija se pojavljuje radikalna sumnja u književnost, sumnja u moć njene forme i moć kontinuiteta. Izraz takve radikalne sumnje u književnost jeste žanr metafikcije, koji je istovremeno i karakterističan žanr postmoderne poetike.

Преузимања

Нема података

Референце

Albahari David (2004). Cink. Beograd: Stubovi kulture.
Babić, Sava (2003), ,,Koncept, pismo i komentari”, Letopis Matice srpske, god. 179. knj. 472, sv. 1/ 2, str. 131-172.
Biti Vladimir (1997). Pojmovnik suvremene književne teorije. Zagreb: Matica hrvatska.
Bošković, Dragan (2004). Islednik, svedok, priča. Beograd: Plato.
Broh, Herman (1979) Pesništvo i saznanje. Niš: Gradina.
Damjanov, Sava (2012). Šta to beše srpska postmoderna?. Beograd: Službeni glasnik.
Kiš, Danilo (1992). Peščanik. Beograd: BIGZ.
Kiš, Danilo (2000). Eseji. Novi Sad: Svetovi.
Šklovski, Viktor (1970). ,,Umetnost kao postupak” Poetika ruskog formalizma (ur. Aleksandar Petrov). Beograd: Prosveta.
Објављено
15. 10. 2019.
Bрој часописа
Секција
Српска књижевност