NIČEOVA FILOZOFIJA I ISKUSTVO STRANOG : DIONIS I TRUBADUR

O umetničkom poreklu naučnog duha

  • Dragan Prole Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Кључне речи: Niče, trubadur, Dionis, iskustvo stranog, radost

Сажетак

Ničeovo iskustvo stranog počiva na oslobađenju od vlastite individualnosti, omogućeno posredstvom samo-potonuća u neku predstavu. U njegovoj filozofiji kontakt sa stranim je izričito poistovećen sa umetničkim uživanjem, koje podrazumeva sjedinjenje s prividom. Pored Zaratustre, prividi koji potiču iz stranog sveta, a sa kojima se Niče po svojoj prilici najčešće sjedinjavao, bez sumnje su dioniski, tragički čovek i provansalski trubadur. Dionis je utoliko specifični pojmovni lik koji je pomogao Ničeu da, gotovo pozorišnim jezikom, inscenira neprekidnu savremenu potrebu za transgresijom, za napuštanjem ustanovljenog i stabilnog radi traganja za-još-ne-ustanovljenim i nestabilnim. Jednu od nezaobilaznih začudnih terapija ponuđenu radi sučeljavanja sa »evropskim nihilizmom« nudi nam Ničeov pojam radosti. Paradoksalno, jedan od najvećih kritičara optimizma uvodi radost kao presudno obeležje onog naučenog. Kada srednjovekovni trubadur postane slobodan duh, nasleđe prošlosti spaja se sa onim što još nije, postaje jedno sa ključnim terapeutom budućnosti. Kombinacija istoričnog i fiktivnog u Ničeovoj filozofiji kreiraju zagonetku čije rešenje deluje privlačnije i obećava više od bilo čega iskušenog i realno upoznatog.

Преузимања

Нема података

Биографија аутора

Dragan Prole, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Odsek za filozofiju

Референце

Baeumer, Max L, (2006) Dionysos und das Dionysische in der antiken und deutschen Literatur, WBG, Darmstadt.

Bohrer, Karl Heinz, (2015) Das Erscheinen des Dionysos. Antike Mythologie und moderne Metapher, Suhrkamp, Berlin.

de Staël, Madame, (1789) Lettres sur les ouvrages et le caractère de J. J. Rousseau, [S. l. : s. n.].

de Staël, Madame, (1846) De l’Allemagne (1810-1814) II-11, Œuvres complètes, Paris, éd. Didot.

de Staël, Madame, (2000) Selected Correspondance, ed. G. Solovieff/K. Jameson-Cemper, Springer, Dodrecht.

Đurić, Mihajlo, (1992) Putevi ka Ničeu. Prilozi filozofiji budućnosti, SKZ, Beograd.

Frank, Manfred (1989) Kaltes Herz. Unendliche Fahrt. Neue Mythologie. Motiv – Untersuchungen zur Pathogenese der Moderne, Suhrkamp, Frankfurt am/M.

Gusdorf, Georges, (1982) Le romantisme I. Le savoir romantique, Payot-Rivage, Paris.

Helderlin, Fridrih (1990) »Sedam maksima«, Nacrti iz poetike, Svetovi, Novi Sad, prev. J. Aćin.

Jaspers, Karl, (1950) Nietzsche. Einführung in das Verständnis seines Philosophierens, Walter de Gruyter, Berlin.

Mueller, Fernand-Lucien, (1970) »Nietzsche ou le retour de Dionysos«, u: L’irrationalisme contemporain, Payot, Paris.

Nietzsche, Friedrich, (1979) Homer und klassische Philologie, u: Werke III, Ullstein, Frankfurt am M./Berlin/Wien 1979, Hg. K. Schlechta. (Delimično korigovani srpski prevod u: Spisi o grčkoj književnosti i filozofiji, IKZS, Sremski Karlovci/Novi Sad 1998, prev. T. Bekić).

Nietzsche, Friedrich, (1980) Nachgelassene Fragmente 1871, Kritische Gesamtausgabe Band 7, Deutscher Taschenbuch & W. De Gruyter, München⁄Berlin.

Nietzsche, Fridrich, (1980) Nachgelassene Fragmente, 1888, Kritische Gesamtausgabe Band 13, Deutscher Taschenbuch & W. De Gruyter, München⁄Berlin 1980, Hg. G. Colli⁄M. Montinari.

Niče, Fridrih, (1991) Knjiga o filozofu, Moderna, Beograd, prev. J. Aćin.

Niče, Fridrih, (2017) Antihrist. Prokleto hrišćanstvo § 41, Službeni glasnik, Beograd 2017, prev. J. Aćin.

Prole, Dragan, (2013) Unutrašnje inostranstvo. Filozofska refleksija romantizma, IKZS, Sremski Karlovci/Novi Sad.

Schwab, Gustav, (1974) Die schönsten Sagen des klassischen Altertums, Loewes Verlag, Bayreuth.
Објављено
11. 07. 2020.
Bрој часописа
Секција
Филозофија