REDUKCIJA U FENOMENOLOGIJI I SLIKARSTVU

Бочна страна чланка

PDF
Објављено: Feb 23, 2017
Кључне речи:
fenomenologija, slikarstvo, redukcija, eidos, prirodni stav

Главни садржај чланка

Dragan Prole

Сажетак

Članak zastupa tezu da se umetnik razlikuje od filozofa po tome što se po prirodi svoga posla već nalazi u ravni iskustva fenomenološke redukcije. Polazeći od metodoloških pretpostavki fenomenologije, kojima je izvan svega stalo da napuste okvire »mundane« filozofije, autor skreće pažnju da je i savremenoj umetnosti strana svaka pomisao da se zadrži u bilo kojem obliku reprodukcije postojeće stvarnosti. Drugi deo rada analizira filozofske uvide koji savremenu umetnost tumače kao spontanu negaciju prirodnog stava. Pokazivanje transformacija pojma apstrakcije dodatno osvetljava srodnosti fenomenologije i savremenskog slikarstva. Napuštanje naglašeno negativnih i afirmacija pozitivnih značenja apstrakcije proističu iz fundamentalne promene odnosa prema postojećem svetu. Ako za fenomenologiju apstrahovati znači praktikovati viđenje koje iz vlastite slobode kreira nove oblike, imenovane antičkim pojmom eidos, onda je reč o opštosti koja nadmašuje partikularne pojave prirodnog sveta. U traganju za takvim eidos leži osnova srodnosti fenomenologije i slikarstva.

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Prole, D. (2017). REDUKCIJA U FENOMENOLOGIJI I SLIKARSTVU. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 41(2), 67–77. преузето од https://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1870
Bрој часописа
Год. 41 Бр. 2 (2016)
Секција
Филозофија
Author Biography

Dragan Prole

Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Референце

Adorno, T. W. (1956) Zur Metakritik der Erkenntnistheorie. Studien über Husserl und phänomenologische Antinomien, W. Kohlhammer, Stuttgart.
Becker, O. (1929) »Von der Hinfälligkeit des Schönen und der Abenteuerlichkeit des Künstlers. Eine ontologische Untersuchung«, u: Jahrbuch für Philosophie und Phäenomenologische Forschung, M. Niemeyer, Halle a. d. Salle.
Ferry, L. (2012) De l’amour. Une philosophie pour le XXI℮ siècle, Odile Jacob, Paris.
Gadamer, H. G. (1960) Wahrheit und Methode. Grundzüge einer philosophischen Hermeneutik, J.C.B. Mohr, Tübingen.
Hegel, G. W. F. (1970) »Wer denkt abstrakt?«, u: Jenaer Schriften (1801-1807), Werke II, Suhrkamp, Frankfurt am/M.
Husserl, E. (1966) Analysen zur passiven Synthesis, Husserliana XI, M. Nijhoff, Den Haag, Hg. M. Fleischer
Husserl, E. (1972) Erfahrung und Urteil. Untersuchung zur Genealogie der Logik, F. Meiner, Hamburg.
Jonas, H. (1996) Entre le néant et l’éternité, Belin, Paris 1996, tr. S. Courtine-Denamy.
Kandinsky, V. (1912) Über das Geistige in der Kunst. Insbesondere in der Malerei, R. Piper & Co, München.
Lipps, T. (1923) Grundlegung der Ästhetik, L. Voss, Leipzig.
Lyotard, J.-F. (2008) Que peindre? Adami, Arakawa, Buren, Hermann, Paris.
Maljevič, K. (2010) »Suprematizam kao čista spoznaja«, u: Bog nije zbačen. Sabrana dela, Plavi krug/Logos, Beograd, prev. A. Acović [et. al.]
Moran, D./Cohen, J. (2012) »Abstraction«, u: The Husserl Dictionary, Continuum, London/New York.
Оrtega y Gasset, J. (1978) »Über den Blickpunkt in der Kunst«, u: Gesammelte Werke III, Deutsche Verlags – Anstalt, Stuttgart, Üb. U. Weber.
Patočka, J. (1988) Qu’est-ce que la phénoménologie, Grenoble 1988, tr. E. Abrams.
Patočka, J. (1990) L’Art et le temps, P.O.L. Paris 1990, tr. E. Abrams.
Sartre, J.-P. (1948) L’imaginaire. Psychologie phénoménologique de l’imagination, Gallimard, Paris.
Wiesing, L. (2005) Artifizielle Präsenz. Studien zur Philosophie des Bildes, Suhrkamp, Frankfurt am/M.
Wiesing, L. (2013) Sehen lassen. Die Praxis des Zeigens, Suhrkamp, Berlin 2013.
Worringer, W. (1921) Künstlerische Zeitfragen, H. Bruckmann, München.
Worringer, W. (1959) Abstraktion und Einfühlung. Ein Beitrag zur Stilpsychologie, R. Piper & Co, München.