ЖРТВЕНИ ОБРЕД У ЕСЕЈИСТИЦИ И ПЕСНИШТВУ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

  • Đоrđе М. Dеspić
Кључне речи: жртвени обред, есејистика, поезија, интерпретација мит, антропологија, култура

Сажетак

Павловићева посвећеност кутурно-друштвеним и митско-историјским фазама у развоју људске цивилизације непрестано се прелива са есејистичког на песнички рад, и обрнуто, те се ове праксе код њега тешко могу одвојено посматрати. Укупна Павловићева есејистика садржи у себи више проблемских сегмената, али они нису оделити простори већ саставни делови једне целовитије књижевне и културне мисли која се деценијама код овог аутора конзистентно објављивала, у чему се препознаје тесна повезаност његове есејистике са песничким опусом (касније и романсијерским), што је довело до обликовања једног вишег степена стваралачке кохеренције. Циљ овог рада јесте да, упоредним сагледавањем есејистичких и песничких текстова, укаже на заокупљеност културолошким и антрополошким феноменима у опусу Миодрага Павловића, посебно феноменом жртвеног обреда.

Преузимања

Нема података

Референце

Гордић, С. (1979). Песник повести и културе (поговор). У: Павловић, М. (1979). Изабране песме, Београд: Рад.

Јеротић, В. (1988). Улазак у храм и излазак из њега. Градина 5.

Јовановић, Б. (1988). Песник као антрополог. Градина 5.

Павловић, М. (1971). Светли и тамни празници. Нови Сад: Матица српска.

Павловић, М. (1982). Дивно чудо. Београд: Нолит.

Павловић, М. (1985). Следство. Београд: СКЗ.

Павловић, М. (1990). Читање замишљеног. Нови Сад: Братство-јединство.

Павловић, М. (1992). Песме о детињству и ратовима. Београд: СКЗ.

Павловић, М. (1993). Огледи о народној и старој српској поезији. Београд: СКЗ.

Павловић, М. (1996). Изабране и нове песме. Београд: Просвета.

Павловић, М. (2000). Поетика жртвеног обреда. Београд: Просвета.
Објављено
24. 10. 2020.
Bрој часописа
Секција
Српска књижевност