ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ПОЛОЖАЈА ВОЈВОДИНЕ ТОКОМ УСТАВНЕ РЕФОРМЕ 60-ИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА

  • Слободан Бјелица Филозофски факултет Универзитет у Новом Саду
Кључне речи: Аутономија, Војводина, Србија, Устав

Сажетак

Почетком шездесетих година двадесетог века у југословенској политичкој јавно­сти учестале су дискусије око предстојеће уставне реформе. У погледу будућег поло­жаја Аутономне покрајине Војводине, сукобиле су се две концепције. Прва, коју је половином октобра 1961. године у београдској Борби, у четири наставка, објавио Ми­лош Минић под насловом Прилог дискусији о новом уставу залагала се за хомогенију структуру Републике Србије. Према Минићевим идејама, иза којих је вероватно стаја­ло тадашње републичко руководство, поред постојеће АП Војводине, односно Ауто­номне Косовско-метохијске области, предвиђено је формирање још неколико области на простору тзв. „Уже Србије“. Претходно је Минић опширно анализирао принципе политичког уређења са теоријског гледишта, историјски развој односа између репу­блике и аутономних јединица и тада актуелно питање срезова. Са друге стране, стручњаци Завода за јавну управу АП Војводине, своје мишљење о предстојећим ус­тавним променама предочили су још у пролеће (мај-јун) 1961. године, у виду неколико обимних списа. Реч се о реферату др Будимира Дамјанова и Миливоја Ковачевића под насловом Аутономна покрајина Војводина (положај и права), Информацији о неким важним питањима у вези са уставном реформом и доношењем статута Аутономне покрајине Војводине, Коментарима о прописима савезног и републичког устава који регулишу правни положај АП Војводине, те још неким елаборатима.

Преузимања

Нема података
Објављено
11. 12. 2013.
Bрој часописа
Секција
Историја