HIBRIDIZACIJA NOVINARSKIH ŽANROVA I BUDUĆNOST RADIJA
Главни садржај чланка
Сажетак
Predmet istraživanja u ovom radu je da se ispita hipoteza da u eri interneta i hiperprodukcije informacija dolazi do odumiranja kompleksnijih, nekada tipičnih radijskih novinarskih žanrova, u korist osnovnih, faktografskih žanrova. U radu se istražuje dilema da li radio na internetu u žanrovskom pogledu dovodi do stvaranja novih, pre pojave interneta nepoznatih, žanrovskih formi. Interakcija radija i interneta omogućava pokretanje velikog broja radio stanica, naročito na internetu, što ne dovodi nužno do rasta kvaliteta programa. Upravo suprotno, sa radija se često povlače pre svega novinarski sadržaji, zbog čega on gubi svoju informativnu ulogu i sve više se pretvara u „džuboks”. U opštoj utrci za eksluzivnim informacijama banalizuju se radijski sadržaji a žanrovska struktura se svodi na osnovne žanrove, dominantno na vest i na izveštaj. Sve to prouzrokuje pojavu senzacionalizma i tabloidizacije medija, što je posebno izraženo u komercijalnim medijima. Rezultati istraživanja ispoljavaju se kroz karakterizaciju novih, hibridnih novinarskih žanrova, koji su nastali kombinovanjem radija i interneta. Digitalnost i pristupačnost interneta, multimedijalnost, mogućnost linkovanja i interaktivnost doprinose stvaranju tih hibridnih formi. U svrhe ispitivanja postavljenih hipoteza, analizirani su programi sedam radio stanica iz Srbije. Jedinica analize od kojih se polazi u istraživanju su novinarski žanrovi na radiju.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Barlovac, B. (2011). Linkovanje u veb novinarstvu. U: Radojković, M. (ured.) CM, broj 18, godina VI. Novi Sad – CDC. Beograd: Fakultet političkih nauka.
Enciklopedija Britanika, https://www.britannica.com/
Krejg, R. (2010). Onlajn novinarstvo: izveštavanje, pisanje i uređivanje za novi medij. Beograd: Clio.
Kunczik, M., & Zipfel, A. (2006). Uvod u znanost o medijima i komunikologiju. Zagreb: Zaklada Friedrich Ebert.
Martinoli, A. (2011). Konvergencija i digitalizacija medija – nove uloge publike i medija. U: Drašković, M. (ured.) Medijski dijalozi br. 9. Podgorica: Istraživački medijski centar.
Mučalo, M. (2010). Radio bez frekvencije. Zagreb: Fakultet političkih znanosti.
Negroponte, N. (1998). Beyond Digital. Preuzeto sa http://archive.wired.com/wired/archive/6.12/negroponte.html
Nikolić, M. (2012). Radio u novim tehnološkim uslovima – inflacija produkcije i deflacija kvaliteta. U: Veljanovski, R. (ured.) Zbornik Radio-difuzija u Srbiji – sadašnjost i budućnost. Beograd: Fakultet političkih nauka.
Pralica, D. (2010). Diskurs radija. Novi Sad: Media Art Service International.
Rich, C. (2003). Workbook for Writing and Reporting News – A Coaching Method. Thomson. Wadsworth.
Stanojević, D.–Đorđević, M. M. (2012). Novi mediji i istina: Od filozofije apsurda ka filozofiji „nove medijske prosvećenosti”. U: Drašković, M. (ured.) Medijski dijalozi br. 11. Podgorica: Istraživački medijski centar.
Ugrinić, A., Veljanovski, R. (2014). Savremeni radio sa praktikumom radio novinarstva. Beograd: Čigoja štampa.
Valić Nedeljković, D. (2010). Internetski radio i radio na internetu: globalizacija lokalnog radija. U: Drašković, M. (ured.) Zbornik Mediji i globalizacija. Medijski dijalozi br. 7. Podgorica.