PRIPISIVANJE ZNAČAJA ISKAZU U KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI KAO SLOŽEN PODUHVAT: SLUČAJ TELEVIZIJSKE SERIJE ŠTREBERI

Сажетак

Poslednjih godina, veoma su popularne televizijske serije u kojima je akcenat na postizanju humora kroz upotrebu „štreberskog“ načina govora i razmišljanja likova u seriji i njihovog neprikladnog ponašanja u svakodnevnim društvenim kontekstima. Način na koji komuniciraju ovakvi likovi, koji se može okarakterisati kao neobičan, uz preterano objašnjavanje, vrlo često nepotrebno, obiluje naučnom terminologijom i upućivanjem na određene naučne eksperimente i teorije. Stoga, vrlo neinteresantan, naučni žargon postaje izvor humora tako što pokazuje neprilagođenost pomenutih likova u svetu koji ih okružuje. Takav diskurs nalazimo u popularnoj američkoj seriji Štreberi (The Big Bang Theory) čiji dijalozi obiluju nepotrebnim, nerelevantnim i neočekivanim opširnim objašnjenjima u, za to, neprikladnim društvenim kontekstima, što čini obrađivanje poruka poslatih na takav način dosta komplikovanim i zahteva više mentalnog napora nego što je to očekivano u datom kontekstu. Ovaj prevelik mentalni napor uložen u tumačenje poslate poruke često dovodi do nerazumevanja između sagovornika, naročito ako sagovornici nemaju iste mentalne sposobnosti ili ne raspolažu istim znanjem o svetu koji ih okružuje. Zapravo, nerazumevanje između sagovornika rezultat je nemogućnosti da se pronađe odgovarajući kontekst u kome bi poslata poruka bila vredna naše pažnje, tj. relevantna za datu komunikativnu situaciju. Ovakvi dijalozi predstavljaju interesantan korpus za analizu mentalnog procesa pripisivanja značaja govornikovom iskazu. U centru pažnje je količina mentalnog napora koju je potrebno uložiti da bi se poslata poruka protumačila kao relevantna i na nju odgovorilo adekvatno u datom kontekstu. Preciznije rečeno, rad analizira međusobni uticaj dva faktora koji doprinose pripisivanju značaja iskazu u određenoj komunikativnoj situaciji, kontekstualnih efekata čije izvođenje proizvodi pozitivne kognitivne efekte, s jedne strane i mentalnog napora koji je potrebno uložiti za izvođenje tih pozitivnih efekata, s druge. Ova dva faktora su u odnosu obrnute proporcionalnosti, što znači da što su kontekstualni efekti jači, to je potrebno uložiti manje mentalnog napora da bi se poruka tumačila kao relevantna, i obrnuto, što su ti efekti slabiji, potrebno je uložiti više mentalnog napora, što ne mora uvek da rezultira tumačenjem poruke kao relevantne u datom kontekstu. Analiziran je odnos između ova dva faktora u dijalozima preuzetim iz ovog specifičnog korpusa, kao i faktori koji utiču na iskoristljivost konteksta i informacija koje pruža, a što direktno utiče na opštu snagu kontekstualnih efekata. U ovom radu, razmatrana su tri ovakva faktora: komunikativne namere govornika, tj. da li učesnici u komunikaciji prepoznaju međusobne namere i shodno njima odgovaraju na poslati stimulus, da li učesnici u komunikaciji poseduju ista znanja o svetu koji ih okružuje ili ne, tj. da li je skup činjenica o svetu koji ih okružuje dostupan svim učesnicima u komunikaciji, i količina informacija i znanja prezentovanih u datoj diskusiji. Sprovedena analiza pokazuje kompleksnost potrage za odgovarajućim kontekstualnim efektima pomoću kojih se poruka tumači kao relevantna u datom kontekstu, kao i njihov uticaj na mentalni napor koji je potrebno uložiti da bi ova potraga imala pozitivan ishod. Takođe, posebno su interesantni upravo primeri u kojima potraga ima negativan ishod jer takva komunikacija je prekinuta, narušena, ne može da se nastavi i skreće u nekom drugom pravcu, što proizvodi humorističnu situaciju u seriji.