ERNE LANJI U MUZIČKIM KRITIKAMA GEZE ČATA (1906-1912)

Главни садржај чланка

Ana Tamara Dević
Жолт К. Лазар

Сажетак

U radu se predstavljaju i razmatraju napisi o mađarskom kompozitoru i muzičkom pedagogu Erneu Lanjiju, koje je Geza Čat objavljivao u subotičkim novinama Bácskai Hírlap, u budimpeštanskim novinama Budapesti Napló, Polgár i A Hét, kao i u časopisu Nyugat. Navedene muzičke kritike su značajne i zbog toga što pružaju uvid u muzički život i kulturne preduslove njegovog razvoja u Budimpešti i Subotici u vreme kada je Čat studirao u glavnom gradu Ugarske. U centru pažnje je Lanjijev doprinos formiranju i razvoju Subotičkog Filharmonijskog orkestra, kao i njegov značaj za razvoj muzičkog i uopšte kulturnog života u Subotici početkom 20. veka. Iz Čatovih kritika vidimo da je, zahvaljujući Lanjiju, subotička publika imala retku priliku da kontinuirano prati koncerte umetničke muzike, kao i da su na njenom repertoaru bila i neka od najzahtevnijih dela simfonijske muzike. Pored toga, detaljnije se razmatraju i Čatovi stavovi o kompozitorskoj delatnosti Ernea Lanjija, a posebno njegova umetnička evolucija od komponovanja u duhu narodnih pesama do umetničke solo pesme. U tom smislu posebno su značajne solo pesme koje je Lanji komponovao na poeziju istaknutih mađarskih pesnika Endre Adija, Deže Kosztolanjija, Janoš Aranja i drugih, za koje je već i Čat procenio da pripadaju razvijenoj fazi mađarske umetničke muzike. U zaključku se iznosi ocena objektivnosti Čatovih stavova o Lanjijevom značaju za muzički život Subotice, kao i o umetničkoj vrednost njegovih kompozicija.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Tamara Dević, A., & Лазар, Ж. К. ERNE LANJI U MUZIČKIM KRITIKAMA GEZE ČATA (1906-1912). Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 45(1), 191–207. https://doi.org/10.19090/gff.2020.1.191-207
Bрој часописа
Секција
Социологија

Референце

Bori, I. (1979). A 'homo novus' nagysága és tragédiája. Varázslók és mákvirágok. Újvidék: Fórum Könyvkiadó, 267–309.

Bónis, F. (2005). A Budapesti Filharmóniai Társaság százötven esztendeje 1853–2003. Budapest: Balassi kiadó.

Csáth, G. (2000). A muzsika mesekertje. Szajbély, M. (ed.), Budapest: Magvető Könyvkiadó.

Dević, A. T. – Lazar, Zs. (2017). Sauer’s, Godowsky’s, and Backhaus’s Budapest Recitals in the Reviews of Géza Csáth (1906–1912). Studia Musicologica 58 (3-4), 399-414.

Dobszay, L. (1998). Magyar zenetörténet. Budapest: Mezőgazda Kiadó.

Fabó, B. (1908). A magyar népdal zenei fejlődése. Budapest: A Magyar tudományos akadémia kiadása.

Kelemen, É. (2015). Művészetek vándora. A zeneszerző Csáth Géza. Budapest–Győr: OSZK–Magyar Kultúra Kiadó.

Kenyeres Kovács, M. (1976). Régi nóta, híres nóta... Szabadka: Életjel.

Kovač Kenjereš, M. (2008). Život i delo Ernea Lanjija. Rukovet 7–8–9, 33–38.

Magyar, L. (1996). Lányi Ernő Szabadkai évei – Levéltári dokumentumok. Szabadka: Életjel.

Pekar, T. (2008). 100 godina Subotičke filharmonije: istorijat orkestarskog muziciranja u Subotici (1908-2008). Subotica: Grafoprodukt.

Pekár, T. (2009). A Szabadkai Filharmónia száz éve. Szabadka: Grafoprodukt.

Pekár, Tibor (2002). Szabadka zenei élete (1900–1918): adalékok a város zenei múltjának történetéhez. Szabadka: Szabadegyetem.

S. E. (1914). II Zeneművek. Zene, no. 5, p. 101.

Szajbély, M. (1989). Csáth Géza. Budapest: Gondolat Könyvkiadó.

Szerző, K. (2011). Zenei élet a dualizmus korában. Kárpáti, J. (ed), Képes magyar zenetörténet (English edition Music in Hungary – An Illustrated History), Budapest: Rózsavölgyi és Társa, 176-194.