NEODREĐENA ZAMENICA ONE U PISANJU KOD NEIZVORNIH GOVORNIKA ENGLESKOG JEZIKA

Бочна страна чланка

PDF
Објављено:
DOI: https://doi.org/10.19090/gff.2019.2.39-52
Кључне речи:
akademsko pisanje, neodređena zamenica one, engleski jezik kao strani, korpusna analiza, analiza međujezika

Главни садржај чланка

Biljana B. Radić-Bojanić
Filozofski fakultet Novi Sad

Сажетак

Neizvorni govornici engleskog jezika u svojim esejima mešaju formalno, neutralno i neformalno izražavanje, te se istraživanje u ovom radu fokusira na ovo mešanje stilova kroz posmatranje i analizu neodređene zamenice one u studentskim esejima pisanim na engleskom jeziku kao stranom. Analizom korpusa od 325 eseja sakuplјenih u četiri univerzitetska centra (Istočno Sarajevo, Banja Luka, Beograd i Novi Sad) došlo se do podatka da se ova neodređena zamenica koristi u 35% eseja, u kojima se javlјa oko 300 puta. S obzirom na to da je neodređena zamenica one jedan od nekoliko mogućih eksponenata ličnog metadiskursa u tekstu, u radu će se posmatrati i učestalost drugih zamenica (I, me, you, we) kako kvantitativno tako i kvalitativno, da bi se potvrdila ili opovrgla hipoteza da u studentskim esejima pisanim na engleskom jeziku kao stranom dolazi do mešanja izrazito formalnog stila (upotreba neodređene zamenice one) i neutralnog i neformalnog stila (upotreba ličnih zamenica), što je, kako se pretpostavlјa, rezultat uticaja nastave u kojoj se naglašava impersonalnost, odsustvo ličnog pečata u pisanju na engleskom jeziku kao stranom.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Radić-Bojanić, B. B. NEODREĐENA ZAMENICA ONE U PISANJU KOD NEIZVORNIH GOVORNIKA ENGLESKOG JEZIKA. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 44(2), 39–52. https://doi.org/10.19090/gff.2019.2.39-52
Bрој часописа
Год. 44 Бр. 2 (2019)
Секција
Англистика
Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Референце

Ädel, A. (2006). Metadiscourse in L1 and L2 English. Amsterdam/ Philadelphia: John Benjamins.
Biber, D. – Johansson, S. – Leech, G. – Conrad, S. & Finegan, E. (1999). Longman Grammar of Spoken and Written English. Harlow: Longman.
Huddleston, R., & Pullum, G. (2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press.
Hyland, K. (1998). Persuasion and Context: The Pragmatics of Academic Metadiscourse. Journal of Pragmatics, 30, 437–455.
Lakshmanan, U. & Selinker, L. (2001). Analyzing Interlanguage: How Do We Know What Learners Know? Second Language Research, 17(4), 393–420.
Marković, J. (2017). Lični metadiskurs u pisanju kod izvornih i neizvornih govornika engleskog jezika. Filolog, VIII, 44–60.
Marković, J. (2018). Upotrebe glagola make u pisanju na engleskom jeziku kao stranom kod izvornih govornika srpskog jezika (korpusnolingvistička analiza). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 61(1), 165–180.
Marković, J. (2019). Kroz prizmu kontrastivne analize međujezika. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet.
Quirk, R. – Greenbaum, S. – Leech, G. & Svartvik, J. (1991). A Comprehensive Grammar of the English Language. London and New York: Longman.
Selinker, L. (1972). Interlanguage. International Review of Applied Linguistics, 10, 209–231.
Vassileva, I. (1998). Who Am I/ Who Are We in Academic Writing? International Journal of Applied Linguistics, 8(2), 163–190.