INTERAKTIVNI METADISKURSNI MARKERI U SAŽECIMA STUDENATA ENGLESKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI

Главни садржај чланка

Biljana B. Radić-Bojanić

Сажетак

Obrazovanje studenata engleskog jezika i književnosti uključuje i razvoj akademskih veština, ponajviše veština čitanja i pisanja. Ove veštine su studentima veoma značajne pošto mnogi zadaci tokom studija podrazumevaju pisanje seminarskih radova kojima prethodi opsežno čitanje i analiza literature. Proces čitanja podrazumeva da studenti umeju tokom čitanja da razluče bitne informacije od nebitnih, tj. ono što će u seminarskom ili nekom drugom radu spomenuti spram onoga što će izostaviti. Nadalje, proces pisanja podrazumeva sposobnost studenata da veliku količinu informacija sažmu i predstave ih, u skladu sa tradicijom pisanja na engleskom jeziku, na način koji će čitaocu biti lak za praćenje i razumevanje. Tokom studija studenti engleskog jezika i književnosti pohađaju nekolike kurseve koji u nekim svojim delovima naglašavaju potrebu promene stila pisanja koji su studenti usvojili u maternjem jeziku, što konkretno podrazumeva uvođenje raznolikih metadiskursnih markera koji čitaoca vode kroz tekst. Stoga ovaj rad istražuje upotrebu interaktivnih metadiskursnih markera u sažecima studenata engleskog jezika i književnosti na korpusu od 13.200 reči (ukupno 59 sažetaka koje su pisali studenti masterskih studija engleskog jezika i književnosti). Pomenuti korpus je analiziran uz pomoć besplatnog softvera za korpusnu analizu AntConc, a dobijeni rezultati ukazuju na to da su tranzicioni izrazi najčešće korišćena grupa interaktivnih metadiskursnih markera, a potom slede markeri sheme i izrazi za razjašnjavanje pojmova u gotovo jednakoj meri. Pronađeno je najmanje markera izvora tvrdnje, dok nije pronađen nijedan primer markera najave. Sem toga, kvantitativni rezultati za pojedinačne interaktivne metadiskursne markere ukazuju na nizak stepen varijacija, tačnije na to da studenti izrazito često koriste samo nekoliko markera, dok su sve ostale mogućnosti unutar svake od kategorija nedovoljno iskorišćene. Dobijeni rezultati ukazuju na potrebu da se kod studenata i dalje razvija svest o značaju ove oblasti u okviru akademskog pisanja, a u radu se daju konkretne pedagoške preporuke i koraci za poboljšanje nastavnog procesa.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Radić-Bojanić, B. B. INTERAKTIVNI METADISKURSNI MARKERI U SAŽECIMA STUDENATA ENGLESKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 45(5), 217–231. https://doi.org/10.19090/gff.2020.5.217-231
Bрој часописа
Секција
ELALT

Референце

Ädel, A. (2006). Metadiscourse in L1 and L2 English. Amsterdam/ Philadelphia: John Benjamins.

Bogdanović, V. (2017). Žanr i metadiskurs u odabranim udžbenicima engleskog jezika struke. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Chen, Y. & Su, S. (2012). A genre-based approach to teaching EFL summary writing. ELT Journal, 66/2, 184–192.

Cheng, F. W. (2008). Scaffolding language, scaffolding writing: a genre approach to teaching narrative writing’. Asian EFL Journal, 10/2, 167–191.

Crismore, A. (1989) Talking with Readers: Metadiscourse as Rhetorical Act. New York: Peter Lang.

Gagich, M. & Zickel, E. (2017). In Practice: A Guide to Rhetoric, Genre, and Success in First-Year Writing. Cleveland: MSL Academic Endeavors.

Hyland, K. (1998). Persuasion and context: the pragmatics of academic metadiscourse. Journal of Pragmatics, 30, 437–455.

Hyland, K. (2005). Metadiscourse: Exploring Interaction in Writing. London, New York: Continuum.

Hyland, K. (2007). Genre pedagogy: language, literacy and L2 writing instruction. Journal of Second Language Writing, 16/3, 148–164.

Hyland, K. (2010). Metadiscourse: mapping interactions in academic writing. Nordic Journal of English Studies, 9/ 2, 125–143.

Intaraprawat, P. & Steffensen, M. S. (1995). The use of metadiscourse in good and poor ESL essays. Journal of Second Language Writing, 4, 253–272.

Irwin, J. (1986). Teaching Reading Comprehension Processes. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.

Kongpetch, S. (2006). Using a genre-based approach to teach writing to Thai students: a case study. Prospect, 21/2, 3–33.

Krashen, S. D. (1984). Writing: Research, Theory, and Application. Oxford: Pergamon.

Mauranen, A. (2010). Discourse reflexivity – a discourse universal? The case of ELF. Nordic Journal of English Studies, 9/2, 13–40.

Novakov, P. (2011). Business terminology – international and/ national? Godišnjak. Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, XXXVI/1, 61–69.

Thomas, S. & Hawes, T. (1994). Reporting verbs in medical journal articles. English for Specific Purposes, 13, 129–148.

Vande Kopple, W. (1985). Some exploratory discourse on metadiscourse. College Composition and Communication, 36, 82–93.

Widodo, H. P. (2006). Designing a genre-based lesson plan for an academic writing course. English Teaching: Practice and Critique, 5/3, 173–99.

Williams, J. (1981) Style: Ten Lessons in Clarity and Grace. Boston: Scott Foresman.