PARIZ JE BERZA ZA KNJIŽEVNOST Danilo Kiš kao kulturni posrednik između Francuske i Srbije

Главни садржај чланка

Павле Секеруш
Ивана Живанчевић Секеруш
Вирђинија Поповић

Сажетак

Danilo Kiš je u kontaktu sa francuskom kulturom od detinjstva. Francuski je naučio u školi, a prve prevode sa francuskog počeo je da objavljuje tokom studija u Beogradu. Angažovan kao lektor srpskohrvatskog jezika u Francuskoj, boravio je u Strazburu, Bordou i Lilu da bi se trajno nastanio u Parizu, gde je živeo do svoje smrti. Njegova najvažnija dela napisana u Francuskoj, prevedena i objavljena u najvećim pariskim izdavačkim kućama, ostaviće trag u francuskoj i svetskoj kulturi. Kombinujući teoriju kulturnih transfera Mišela Španije i teorije o „svetskoj književnosti“ koje pretpostavljaju analizu transnacionalnih kulturnih prostora Paskal Kazanove pokzaćemo kako se Kiš svojom aktivnošću uspostavlja se kao centralna tačka razmene između dva kulturna prostora: francuskog, koji otvara vrata svetu i srpskom, jugoslovenskom i srednjoevropskom. Prvi mu nudi toleranciju kosmopolitskog grada i slobodu, ali i nepodnošljivu politizaciju i pretenzije svojstvene velikom centru, a drugi toplinu maternjeg jezika, bliskost i sigurnost, ali i provincijsku sredinu, uskogrudost, anarhiju i politički teror. On u Francuskoj nije pronašao samo odane kritičare, već i posvećenu publiku, iako njegovi romani nisu imali čitanost bestselera. Književnim posvećenjem u Francuskoj, Kišovo delo steklo je svetski prestiž.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Секеруш, П., Секеруш, И. Ж., & Поповић, В. (2021). PARIZ JE BERZA ZA KNJIŽEVNOST: Danilo Kiš kao kulturni posrednik između Francuske i Srbije. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 46(1), 93–104. https://doi.org/10.19090/gff.2021.1.93-104
Bрој часописа
Секција
Компаративна књижевност
Биографије аутора

Ивана Живанчевић Секеруш, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду

Oдсек за српску књижевност, редовни професор

Вирђинија Поповић, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду

Одсек за румунистику, ванредни професор

Референце

Casanova, P. (2002). Consécration et accumulation de capital littéraire. Actes de la recherche en sciences sociales, 144, 7-20. Consulté le 2 février 2019 https://www.persee.fr/doc/arss_0335-5322_2002_num_144_1_2804

Janičić, P. - Lazić A. (1999). Podmuklo dejstvo biografije. Consulté le 5 mars 2019. http://www.kis.org.rs/web/Acitav/B/index.htm

Keiflin, E. - Marković, D. - Stanić,V. (2014/2). Danilo Kiš en France, « Exil », création, réception, 1935-1989, Bulletin de l'Institut Pierre Renouvin, 40, 95-109.

Kiš, D. (1979). Le tombeau de Boris Davidovitch. Paris : Gallimard.

Kiš, D. (1989). La Mansarde. Paris : Grasset.

Kiš, D. (1993). Paris, la grande cuisine des idées. In Homo poeticus. Paris : Fayard.

Kiš, D. (1995). Le résidu amer de l’expérience. Paris : Fayard.

Kiš, D. (2017). Psaume 44 suivi de la Mansarde. Paris : Fayard.

Matillon, J. (1980). Qu'est ce qu'un écrivain yougoslave à Paris ? La Quinzaine littéraire , 317. Consulté le 1 mars 2019 (https://serbica.u-bordeaux-montaigne.fr/index.php/revues/851-entretien-avec-danilo-kis-qu-est-ce-qu-un-ecrivain-yougoslave-a-paris-1980

Nikčević, T. (2014). Filip David-intervju. Peščanik. Consulté le 10 mars 2019 https://pescanik.net/filip-david-intervju/

Pavlović, J. (2016). Večnost Kišove Grobnice. Consulté le 3 novembre 2019 https://kaleidoskop-media.com/knji%C5%BEevnost/Danilo-Kis

Pivot, B. (2013). Danilo Kiš. Apostrophe. Consulté le 10 juin 2019 http://cavesdumajestic.canalblog.com/archives/2013/05/20/27141330.html

Srebro, M. (1980). Kiš, Danilo (1935-1989). Consulté le 15 juin 2019 https://serbica.u-bordeaux-montaigne.fr/index.php/k-91/177-ki-danilo-1935-1989

Srebro, M. (2005). « ‘Princ Danilo’, vitez umetnosti i književnosti, i ‘njeno visočanstvo’ francuska kritika » [‘Prince Danilo’, chevalier de l’art et de la littérature et ‘sa majesté’ la critique française]. Letopis Matice srpske, 475, 5, 753-781.

Stojanović, B. (1999). Bibliografija Danila Kiša. 1999. Consulté le 5 septembre 2019 http://www.kis.org.rs/web/Bzivot/A/B/G/index.htm