O konstrukcijama s faznim glagolom u srpskom i mađarskom jeziku

Бочна страна чланка

PDF
Објављено: Dec 26, 2022
DOI: https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.269-283
Кључне речи:
fazni glagol, glagolski vid, srpski jezik, mađarski jezik, prevođenje, kontrastivna analiza

Главни садржај чланка

Душанка С. Звекић-Душановић
Филозофски факултет у Новом Саду

Сажетак

U radu se polazi od pravila da se u srpskom jeziku u funkciji dopuna faznih glagola mogu pojaviti samo glagoli imperfektivnog vida. U mađarskom jeziku, za razliku od srpskog, takvo ograničenje ne postoji. Posmatraju se upravo glagoli koji u mađarskom mogu imati perfektivnu interpretaciju i traga se za adekvatnim strukturama u prevodu na srpski jezik. Korpus je ograničen na primere s faznim glagolom (el)kezd/(za)početi.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Звекић-Душановић, Д. С. (2022). O konstrukcijama s faznim glagolom u srpskom i mađarskom jeziku. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 47(1), 269–283. https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.269-283
Bрој часописа
Год. 47 Бр. 1 (2022)
Секција
Српски језик и лингвистика
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Референце

Andrić, Edita (2002). Leksikologija i morfologija mađarskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za hungarologiju.

Balogh, Judit (2000). Az igekötő. In: Keszler Borbála (ed.) (2000). Magyar Grammatika. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó. 264–267.

Burzan, Mirjana (1984). Interferencija u predikatu srpskohrvatske rečenice u jeziku učenika mađarske narodnosti. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za južnoslovenske jezike.

Ivić, Milka (1970). O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj rečenici: prezent u rečenici s veznikom da. Zbornik za filologiju i lingvistiku XIII/1, 43–54. (originalni rad objavljen ćirilicom)

Lengyel, Klára (2000). Az ige. In: In: Keszler Borbála (ed.) (2000). Magyar Grammatika. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó. 83–94.

Kiefer, Ferenc – Ladányi, Mária (2000). Az igekötők. In: Kiefer Ferenc (ed.) (2000). Strukturális Magyar Nyelvtan 3. Morfológia. Budapest: Akadémiai Kiadó. 453–518.

Maletić, Nada (1986). Interferencija u dopuni srpskohrvatskih faznih glagola kod učenika mađarske narodnosti. Prilozi proučavanju jezika 22, 109–118.

Mrazović, Pavica (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Palich, Emil (1988). Magyar–szerbhorvát kéziszótár. Budapest: Terra.

Pete, István (2013). Háromszintű aspektualitás a magyarban. Nyelv- és irodalomtudományi közlemények LVII/1, 49–68-

Piper, Predrag – Klajn, Ivan (2013). Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska. (originalni rad objavljen ćirilicom)

Szili, Katalin (2018). A meg- igekötő funkcióiról másképpen I. A meg- mint lexikaiaspektus-képző. Magyar Nyelvőr 142/2, 170–186.

Stanojčić, Živojin – Popović, Ljubomir (2002). Gramatika srpskoga jezika. Udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (originalni rad objavljen ćirilicom)