ARTIKULISANJE TRAUME U DOLASKU ŠONA TENA

Главни садржај чланка

Arijana Luburić-Cvijanović

Сажетак

Inspirisan pričama iz stvarnog života, grafički roman Dolazak (2006) Šona Tena kombinuje realistički i fantazijski pristup kako bi ispričao univerzalnu priču o migraciji i traumi, i istovremeno ukazao na jedinstvenu i raznovrsnu prirodu takvih iskustava. Uspostavivši ravnotežu između neobičnosti i znatiželje, izolovanosti i zajedništva, izmeštenosti i prilagođavanja, Tenova pripovest koristi neposrednost vizuelnog izraza kako bi dočarala „gotovo neopisiva iskustva“ (Knowles, 2015: 84): ekonomsku ranjivost, rat, političko ugnjetavanje, gubitak, usamljenost, nostalgiju i kulturnu nepismenost. Ako struktura ovog grafičkog romana pokazuje naklonjenost „estetici fragmentacije i aporije kao jedinoj podobnoj za zadatak svedočenja traumi“ (Craps, 2013: 2), ona takođe adekvatno prenosi dislociranost kao posledicu traumatičnih događaja koja je i sama po sebi traumatična. U tom smislu, grafički roman kao „’trans’ forma književnosti“ (Knowles et al., 2016: 380) predstavlja odgovarajući medijum za pripovedanje o transformativnim iskustvima, a prelazak s jednog panela na drugi čitaocu omogućava da postepeno razume promene svojstvene iskustvima migracije i traume. Kompleksan dijalog između slika i stranica u romanu kao protivtežu traumama iz prošlosti i sadašnjosti uspostavlja empatiju, komunikaciju i solidarnost u neimenovanoj novoj zemlji. Kako reči pripovest smeštaju u kontekst određenog jezika, upadljivo odsustvo reči u Tenovom romanu podstiče razumevanje time što mu omogućava da komunicira preko granica kultura, i istovremeno ukazuje na poteškoće u verbalnom artikulisanju traume. U okvirima studija o grafičkom romanu i traumi, ovaj rad istražuje narativne tehnike koje Ten upotrebljava da bi dočarao individualnu i kolektivnu traumu i predstavio migraciju kao zajedničko i vanvremensko iskustvo. Rad istovremeno ispituje Tenove strategije promovisanja empatije i solidarnosti između različitih kultura i vrsta, te pokazuje kako i Tenov roman i ovaj rad izbegavaju ono što Stef Kraps vidi kao jednu od zamki teorije o traumi.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Luburić-Cvijanović, A. (2024). ARTIKULISANJE TRAUME U DOLASKU ŠONA TENA. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 48(1-2), 31–43. https://doi.org/10.19090/gff.v48i1-2.2363
Bрој часописа
Секција
Англистика

Референце

Banerjee, B. (2016). Kinship between “companion species”: A posthuman refiguration of the immigrant condition in Shaun Tan’s The Arrival. Journal of Postcolonial Writing. Special issue: Trans/forming literature: graphic novels, migration and postcolonial identity, 52 (4), 399–414. DOI: https://doi.org/10.1080/17449855.2016.1228264

Bond, L.–Craps, S. (2020). Trauma. London and New York: Routledge. DOI: https://doi.org/10.4324/9780203383063

Braidotti, R. (2013). The Posthuman. Cambridge: Polity.

Craps, S. (2013). Postcolonial Witnessing: Trauma Out of Bounds. Houndmills: Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.1057/9781137292117

Chaney, M. (2011). Introduction. In: Chaney, M. (ed.) (2011). Graphic Subjects: Critical Essays on Autobiography and Graphic Novels. Madison: The University of Wisconsin Press. 3–9.

Earle, H. (2016). Strange migrations: An essay/interview with Shaun Tan. Journal of Postcolonial Writing. Special issue: Trans/forming literature: graphic novels, migration and postcolonial identity, 52 (4), 385–398. DOI: https://doi.org/10.1080/17449855.2016.1219139

Hatfield, C. (2005). Alternative Comics: An Emerging Literature. Jackson: University Press of Mississippi.

Knowles, S. (2015). The Postcolonial Graphic Novel and Trauma: From Maus to Malta. In: Ward, A. (ed.) (2015). Postcolonial Traumas: Memory, Narrative, Resistance. Houndmills: Palgrave Macmillan. 83–96. DOI: https://doi.org/10.1057/9781137526434_6

Knowles, S.–Peacock, J.–Earle, H. (2016). Introduction: Trans/formation and the graphic novel. Journal of Postcolonial Writing. Special issue: Trans/forming literature: graphic novels, migration and postcolonial identity, 52 (4), 378–384. DOI: https://doi.org/10.1080/17449855.2016.1228513

McCulloch, Fiona. (2012). Cosmopolitanism in Contemporary British Fiction: Imagined Identities. Houndmills: Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.1057/9781137030016

Meyer, C. (2013). Un/Taming the Beast, or Graphic Novels (Re)Considered. In Stein, D. and Thon, J.N. (eds.) (2013). From Comic Strips to Graphic Novels. Contributions to the Theory and History of Graphic Narrative. Berlin/Boston: De Gruyter. 271–300. DOI: https://doi.org/10.1515/9783110282023.271

Romero-Jódar, A. (2017). The Trauma Graphic Novel. New York and London: Routledge. DOI: https://doi.org/10.4324/9781315296616

Rushdie, S. (1995). Shame. London: Vintage.

Schmitz-Emans, M. (2013). Graphic Narrative as World Literature. In: Stein, D. and Thon, J.N. (eds.) (2013). From Comic Strips to Graphic Novels. Contributions to the Theory and History of Graphic Narrative. Berlin/Boston: De Gruyter. 385–406. DOI: https://doi.org/10.1515/9783110282023.385

Tan, S. (2006). The Arrival. Singapore: Arthur A. Levine Books.

Viljoen, J.M. (2021). War Comics: A Postcolonial Perspective. New York and London: Routledge. DOI: https://doi.org/10.4324/9781003081364