СРБИ У СЕГЕДИНУ ИЗМЕЂУ 1686. И 1716.
Бочна страна чланка
Главни садржај чланка
Сажетак
Када се хабзбуршка војска приближила у јесен 1686. Сегедину у његовој околини је затекла српско становништво које јој се придружило у освајању града. У то време Срби су играли важну улогу и у самом граду, где је, уз тврђаву, било седиште православног бачког епископа. Српска популација је у граду увећана Великом сеобом из 1690. поготово, јер је Сегедин до 1716. као погранично место био примамљив за бројне српске трговце. Сегединска тврђава је представљала најзначајнију фортификацију у овом делу границе Хабзбуршке монархије и Османског царства, тако да су се Срби у њему по оснивању Потиске и Поморишке војне границе нашли као војници. Таква позиција је Сегедину наменила важну улогу у време Ракоцијевог устанка (1703-1711) током којег захваљујући и српским војницима град није пао у руке устаника, али је зато пуно страдала његова српска околина.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Az 1715. évi országos összeírás (N 78). Digitalizovani popis Ugarske iz 1715.
< https://adatbazisokonline.mnl.gov.hu/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras > 12. 3. 2023.
Az 1720. évi országos összeírás (N79). Digitalizovani popis Ugarske iz 1720.
<https://adatbazisokonline.mnl.gov.hu/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8505 > 12. 3. 2023.
Előd, V. (1980). A vásárhelyi náhije 1560. évi és 1570. évi török adóösszeírása. U: Barna, L.-Farkas, J.-Gaál, E.- Tamasi, M. & Vinczi, K. (ured.) (1980). Tanulmányok Csongrád megye történetéből. IV. Szeged: Kiadja a Csongrád megyei Levéltár, 5-60.
Káldy-Nagy, G. (2008). A Szegedy szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben. Szeged: Kiadja a Csongrád megyei Levéltár.
Petrovics, I. (2005). A Witch-Hunt in Szeged in the Early Eighteenth Century. In: Szeghyová, B. (ed.). (2005) A Witch-Hunt in Szeged in the Early Eighteenth Century, The Role of Magic in the Past. Bratislava: Pro Historia, 108-116.
Архив Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима, Митрополијско-патријаршијски архив, Фонд „А“ 27/1722.
Архив Срспке православне епархије будимске у Сентандреји, Фонд Сегедин, 5-6/1726; I-23/1733, 3/1734, 3/1739. и 7/1744.
Васин, Г.-Нинковић, Н. (2018). Историја Будимске епархије. Сремска Митровица: Историјски архив Срем.
Васин, Г.-Нинковић, Н. (2022). Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј-РТВ.
Вуковић, С. (1997).Српски јерарси : од деветог до двадесетог века. Београд-Подгорица-Крагујевац: Евро-Унирекс-Каленић.
Гавриловић, С.-Јакшић, И. & Пецињачки, С. (1985). Грађа о балканским трговцима у Угарској XVIII века. 1. Београд: САНУ.
Гавриловић, С.-Јакшић, И. (1987). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 1. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (1990). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 2. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (1996). Грађа о балканским трговцима у Угарској XVIII века: царинарнице. 2. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (2003). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 3. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (2005). Извори о Србима у Угарској почетком XVIII века. 5. Исписи, преписи и преводи из доба Ракоцијевог устанка (1703-1711). Београд: САНУ.
Грујић, М. Р. (2008). Духовни живот. У: Поповић, Ј. Д. (ур.) (2008). Војводина. 2. Нови Сад: Прометеј, 367-432.
Грујић, М. Р. (2013). Српске школе од 1718-1739 г. прилог културној историји српскога народа. Нови Сад-Београд: Матица српска-РТС.
Давидов, Д (1990). Споменици Будимске епархије. Београд-Нови Сад: Просвета-Матица српска.
Ђурђев, Б.-Зиројевић, О. (1988). Опширни дефтер Сегединског санџака. Мешовита грађа/Miscellanea, 17/18, 7-79.
Ивић, А. (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб: Привредникова књижара и штампарија.
Медаковић, Д. (1980). Српска уметност у XVIII веку. Београд: СКЗ.
Медаковић, Д. (1988). Барок код Срба. Београд-Загреб: Просвета-Просвијета.
Микавица, Д.-Лемајић, Н.-Васин, Г. & Нинковић, Н. (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. 1. Нови Сад: Прометеј-РТВ-Филозофски факултет.
Нинковић, Н.-Васин, Г. (2020). Право кадуцитета у Карловачкој митрополији (1691-1779). Црквене студије, 17, 137-147.
Нинковић, Н.-Васин, Г. (2021). Српско школство у Хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до реформи Марије Терезије (1690-1774). Зборник Матице српске за књижевност и језик, 69, 477-491. DOI: https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2021.69.2.10
Поповић, Ј. Д. (1952). Срби у Будиму од 1690. до 1740. Београд: СКЗ.
Поповић, Ј. Д. (1990). Срби у Војводини. 2. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Ј. Д. (2008). Војна граница. У: Поповић, Ј. Д. (ур.) (2008). Војводина. 2. Нови Сад: Прометеј, 269-349.
Радонић, Ј. (1909). Прилози за историју Срба у Угарској у XVI, XVII и XVIII веку. 1. Нови Сад: Матица српска.
Радонић, Ј. (2017). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Catena mundi.
Тодић, Б. (2013). Српски сликари од XIV до XVIII века. 2. Петроварадин-Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе-Платонеум.
Точанац-Радовић, И. (2008). Српски народно-црквени сабори (1718–1835). Београд: Историјски институт.
Тричковић, Р. (1988). Митрополит Лонгин Бранковић, прича Ђорђа Бранковића. Историјски часопис, 34, 139-166.
Ћирић, И. (1929). О бачким епископима пре сеобе. Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 4, 407-408.
Ћирковић, С. (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Шулетић, Н. (2010). Подаци о бератима архијереја Пећке и Охридске архиепископије у дефтеру прихода Канцеларије црквених муката (БОА, КК 2542-33). Српске студије, 1, 177-193. DOI: https://doi.org/10.1002/gamm.201010014