SERBS IN SZEGED BETWEEN 1686 AND 1716
Article Sidebar
Main Article Content
Abstract
When the Habsburg army liberated Szeged from the Ottoman Empire in the autumn of 1686, it found Serbian population in the city and its surroudings, settled here as early as XVI century, with the seat of the Orthodox (Bačka) Bishopric. After the Great Migration (1690), the Serbian population increased and in the following period played a significant role, especially in the development of trade and crafts. Since Szeged had been a border town with the Ottoman Empire until 1716, the Serbs, who lived on both sides of the state border, traded more easily than others. The city also had an important fortress in which there were Serbian border guards from the region of Potisje, which is why it suffered pressure during the Rakoci Uprising (1703-1711). The paper points out the development of the Serbs in Szeged, their economic strength and the problems they encountered during the war challenges - the Great Vienna War and the Rakoci Uprising, the change of the episcopal seat of the bishops of Szeged and the role of Serbian soldiers in the security of Szeged and its surroundings.
Downloads
Metrics
Article Details
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
References
Az 1715. évi országos összeírás (N 78). Digitalizovani popis Ugarske iz 1715.
< https://adatbazisokonline.mnl.gov.hu/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras > 12. 3. 2023.
Az 1720. évi országos összeírás (N79). Digitalizovani popis Ugarske iz 1720.
<https://adatbazisokonline.mnl.gov.hu/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/8505 > 12. 3. 2023.
Előd, V. (1980). A vásárhelyi náhije 1560. évi és 1570. évi török adóösszeírása. U: Barna, L.-Farkas, J.-Gaál, E.- Tamasi, M. & Vinczi, K. (ured.) (1980). Tanulmányok Csongrád megye történetéből. IV. Szeged: Kiadja a Csongrád megyei Levéltár, 5-60.
Káldy-Nagy, G. (2008). A Szegedy szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben. Szeged: Kiadja a Csongrád megyei Levéltár.
Petrovics, I. (2005). A Witch-Hunt in Szeged in the Early Eighteenth Century. In: Szeghyová, B. (ed.). (2005) A Witch-Hunt in Szeged in the Early Eighteenth Century, The Role of Magic in the Past. Bratislava: Pro Historia, 108-116.
Архив Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима, Митрополијско-патријаршијски архив, Фонд „А“ 27/1722.
Архив Срспке православне епархије будимске у Сентандреји, Фонд Сегедин, 5-6/1726; I-23/1733, 3/1734, 3/1739. и 7/1744.
Васин, Г.-Нинковић, Н. (2018). Историја Будимске епархије. Сремска Митровица: Историјски архив Срем.
Васин, Г.-Нинковић, Н. (2022). Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј-РТВ.
Вуковић, С. (1997).Српски јерарси : од деветог до двадесетог века. Београд-Подгорица-Крагујевац: Евро-Унирекс-Каленић.
Гавриловић, С.-Јакшић, И. & Пецињачки, С. (1985). Грађа о балканским трговцима у Угарској XVIII века. 1. Београд: САНУ.
Гавриловић, С.-Јакшић, И. (1987). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 1. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (1990). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 2. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (1996). Грађа о балканским трговцима у Угарској XVIII века: царинарнице. 2. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (2003). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 3. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (2005). Извори о Србима у Угарској почетком XVIII века. 5. Исписи, преписи и преводи из доба Ракоцијевог устанка (1703-1711). Београд: САНУ.
Грујић, М. Р. (2008). Духовни живот. У: Поповић, Ј. Д. (ур.) (2008). Војводина. 2. Нови Сад: Прометеј, 367-432.
Грујић, М. Р. (2013). Српске школе од 1718-1739 г. прилог културној историји српскога народа. Нови Сад-Београд: Матица српска-РТС.
Давидов, Д (1990). Споменици Будимске епархије. Београд-Нови Сад: Просвета-Матица српска.
Ђурђев, Б.-Зиројевић, О. (1988). Опширни дефтер Сегединског санџака. Мешовита грађа/Miscellanea, 17/18, 7-79.
Ивић, А. (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб: Привредникова књижара и штампарија.
Медаковић, Д. (1980). Српска уметност у XVIII веку. Београд: СКЗ.
Медаковић, Д. (1988). Барок код Срба. Београд-Загреб: Просвета-Просвијета.
Микавица, Д.-Лемајић, Н.-Васин, Г. & Нинковић, Н. (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. 1. Нови Сад: Прометеј-РТВ-Филозофски факултет.
Нинковић, Н.-Васин, Г. (2020). Право кадуцитета у Карловачкој митрополији (1691-1779). Црквене студије, 17, 137-147.
Нинковић, Н.-Васин, Г. (2021). Српско школство у Хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до реформи Марије Терезије (1690-1774). Зборник Матице српске за књижевност и језик, 69, 477-491. DOI: https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2021.69.2.10
Поповић, Ј. Д. (1952). Срби у Будиму од 1690. до 1740. Београд: СКЗ.
Поповић, Ј. Д. (1990). Срби у Војводини. 2. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Ј. Д. (2008). Војна граница. У: Поповић, Ј. Д. (ур.) (2008). Војводина. 2. Нови Сад: Прометеј, 269-349.
Радонић, Ј. (1909). Прилози за историју Срба у Угарској у XVI, XVII и XVIII веку. 1. Нови Сад: Матица српска.
Радонић, Ј. (2017). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Catena mundi.
Тодић, Б. (2013). Српски сликари од XIV до XVIII века. 2. Петроварадин-Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе-Платонеум.
Точанац-Радовић, И. (2008). Српски народно-црквени сабори (1718–1835). Београд: Историјски институт.
Тричковић, Р. (1988). Митрополит Лонгин Бранковић, прича Ђорђа Бранковића. Историјски часопис, 34, 139-166.
Ћирић, И. (1929). О бачким епископима пре сеобе. Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 4, 407-408.
Ћирковић, С. (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Шулетић, Н. (2010). Подаци о бератима архијереја Пећке и Охридске архиепископије у дефтеру прихода Канцеларије црквених муката (БОА, КК 2542-33). Српске студије, 1, 177-193. DOI: https://doi.org/10.1002/gamm.201010014