MUZEJ KAO „TREĆI PROSTOR”

Сажетак

Aktuelna razmatranja o tome kako organizovati funkcionisanje muzeja u cilju efikasnijeg učenja stvaraju određeni pritisak na njih koji bi trebalo da dovede do transformacije učenja u muzeju. Naime, ono bi umesto transmisije informacija, trebalo da predstavlja rezultat socijalnih interakcija i aktivnog učešća u zajednici onih koji uče. „Treći prostor”, osim što se može posmatrati kao informalni prostor za učenje, predstavlja mesto nastanka novih obrazaca učenja i novih znanja integracijom iskustava stečenih u različitim situacijama, te mesto transformacije učešća u zajednicama prakse, gde raste potencijal za nastanak i razvoj novih znanja. Cilj ovog istraživanja ogleda se u sagledavanju muzeja kao „trećih prostora” koji posetiocima omogućuju da u međusobnoj saradnji uče jedni od drugih u informalnom kontekstu, i zajedničkim doprinosom stvaraju nove zajednice prakse i nova znanja, a ostvaruje se primenom metode teorijske analize i tehnike analize sadržaja. U skladu sa tim, u prvom delu rada su predstavljeni različiti pristupi konceptu „trećeg prostora”, dok je u drugom delu rada razjašnjeno na koji način je moguće sagledati muzej u okviru tog koncepta. Pedagoške implikacije ovog rada obuhvataju bolje razumevanje muzeja kao „trećeg prostora”, s obzirom na to da se takvim načinom posmatranja muzeja naglašava socijalni kontekst učenja, kao neophodan za konstrukciju novih znanja.