HOĆE LI U BUDUĆNOSTI „SRCE OTIĆI POSLEDNJE“: PROSTORI OTUĐENJA U DISTOPIJSKOJ FIKCIJI MARGARET ATVUD

Сажетак

Kao i u prethodnim distopijskim romanima, napisanim u prvim decenijama dvadeset prvog veka, Margaret Atvud u delu The Heart Goes Last (Srce ode poslednje) skreće pažnju čitaocima na zloupotrebu moći i problematiku klasnih podela, kao i zabrinjavajući uticaj konzumerizma i poremećaj moralnih vrednosti, što nisu samo uznemiravajuću motivi u distopijskoj prozi, već bi mogli postati zabrinjavajuće okolnosti naše svakodnevice. Vešto reklamiran Projekat Pozitron, futuristički zatvor, čini se kao beg od postapokaliptične bede, na početku romana. Sten i Šarmejn, mladi par pogođenom ekonomskim kolapsom, isprva su srećni što učestvuju u projektu, dok ih ne zadesi niz nepredviđenih okolnosti. Zanimljivo je da se, kroz različite situacije, prostor koji na prvi pogled deluje kao prigradski raj postepeno razotkriva kao mračno i zastrašujuće mesto, na kojem su ljudi zatvoreni u skučenom prostoru pod stalnom prismotrom i izloženi prikupljanju podataka. Cilj ovog rada je da, oslanjajući se na sistem ideja o zatočeništvu koji Mišel Fuko izlaže u knjizi Nadzor i kazna, kao i na poglede Eriha Froma na urušavanje ljubavi i vere u zapadnom društvu, izložene u knjizi Umeće ljubavi, istraži kako kompleksne društvene sile utiču na pojedince i društvo u pomenutom petom distopijskom romanu Margaret Atvud. Kao što analiza u ovom radu pokazuje, gradić Konzilijens je morbidno osmišljen sistem u kojem se kontrola sprovodi pomoću različitih mehanizama koji stvaraju „produktivna“ i „potčinjena“ tela i ljudi eksploatišu. U takvom sistemu, u kojem je uprava podstakla ljude na učešće u projektu tako što im je ponudila materijalnu udobnost, ljubav nema (ekonomsku) vrednost. Otuđujući lokalitet u ovom romanu mogao bi se tumačiti kao narativni simbol za odnose moći u savremenom društvu i podsticaj za raznolika pitanja. Između ostalog, istaknuta kanadska književnica nas podstiče da se zapitamo da li bi trebalo prihvatiti okolnosti koje se kose sa osnovnim moralnim načelima i koja je cena koju smo spremni da platimo da bismo uživali u materijalnim lagodnostima.