МОДЕРНИЗОВАНЕ ТЕРЦИНЕ ИВАНА В. ЛАЛИЋА

Сажетак

У раду се указује на принципе формалне организације изворног италијанског и међународног облика терцине у европским књижевностима. У српској књижевности овај стални облик, иако један од најраспрострањенијих у европској књижевности, све до краја 19. века није био у широкој примени. Зачета у последњој деценији 19. века, традиција употребе терцине у нашој књижевности успоставиће се на самом почетку 20. века, са песницима модерне. Налазимо је од тада често код наших песника у разноврсним облицима; писане су и традиционалне и модернизоване терцине. Рад ће истаћи утицај Дантеовог (изворног) обрасца на стилизоване терцине Ивана В. Лалића. Посебно се разматрају две песме Лалићевих канона написане у терцинама.