СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ТОКОМ XVIII ВЕКА – ИЗМЕЂУ БЕЧКОГ ДВОРА И УГАРСКИХ ВЛАСТИ

Сажетак

Аутори полазе од дефинисања српских привилегија 1690-1695. и њиховог различи-тог тумачења аустријске (царске) и угарске (жупанијске) власти. За бечки двор Срби супредстављали народ (Natio Rascianica) док су за угарске сталеже они били само трпељи-ва верска скупина на вековној угарској територији. Овај камен спотицања по питањуСрба је увелико одрећивао односе између двора и Угарске, а на основу тога су Србинеретко коришћени као систем уцене за смиривање нарслих националних страстиугарских (мађарских) сталежа. Српски народ се трудио колико год је могао да лавираизмеђу ових различитих интереса и тумачења његовог правног статуса, тежећи дапрема ситуацији својим привилегијама обезбеди бољи и правичнији правни статус,признат и од угарских и царских власти истовремено. Српске привилегије су због зна-чаја српског народа за Монархију, током 18 века више пута потврђиване, али увек инаново са једном или више ограничавајућих клаузула, док коначно није седамдесетихгодина 18 века дошло до потпуног сужавања и свођења привилегија из сфере народно-црквених у црквено-школски оквир.