MILOSAV TEŠIĆ’S TRIOLETS SUMMARY

Article Sidebar

PDF
Published: Dec 10, 2015
Keywords:
Racha circule, fixed forms, triolets, iambic verse, evocation, chorus ictus

Main Article Content

Сања Париповић Крчмар
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

Abstract

Milosav Tešić  has revived the triolet form in the age known for the rejection of traditional values by composing eight triolet poems in the volumes of poetry Prelest severa, Krug račanski, Dunavom and two more such poems in the collection Bubnjalica u pčelinjaku. He respects the traditional format of this fixed form, thus expanding the limited group of triolets written in the 19th century Serbian literature. His triolet collection is not in accord with former reflections on this form as having light and likable, humorous content, but rather, first and foremost, strives to obey the  principle of formal artistry. These poems comprise a compact and highly compatible group in view of the subject, format, metric, rhythmic, rhyme and syntax structure. All these ele- ments closely knit together impose new tasks on the poet’s mission of a successful realization of this fixed form, already known for its demanding rules of composition.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

How to Cite
Париповић Крчмар, С. (2015). MILOSAV TEŠIĆ’S TRIOLETS SUMMARY. ANNUAL REVIEW OF THE FACULTY OF PHILOSOPHY, 40(1), 175–182. Retrieved from https://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1499
Issue
Vol. 40 No. 1 (2015)
Section
Српски језик и лингвистика

References

Андрић, А. (1863). Закони стихотворства, предговор. Стихотворенија. Београд, I–XIII. Гордић, С. (1998). Нови лирски кругови Милосава Тешића. У: Јовановић, А., Хамовић, Д. (уред.) (1998). Милосав Тешић, песник, зборник радова. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 155–162.

Грдинић, Н. (1991). Триолет у српској књижевности. Домети, год. 18, бр. 64, пролеће 1991, 96–108.

Грдинић, Н. (2007). Стални облици песме и строфе. Београд: Народна књига – Алфа. Којен, Л. (1998). Метар и традиција. У: Јовановић, А., Хамовић, Д. (уред.) (1998). Милосав Тешић, песник, зборник радова. Краљево: Народна библиотека „Стефан Прво- венчани“, 111–141.

Којен, Л. (2012). Метар и традиција. Додатак. Огледи о поезији. Београд: Чигоја штампа, 129–168; 169–176.

Малетић, Ђ. (1869). Теорија поезије. Београд.

Микић, Р. (1998). Милосав Тешић као симболиста. У: Јовановић, А., Хамовић, Д. (уред.) (1998). Милосав Тешић, песник, зборник радова. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 33–56.

Париповић Крчмар, С. (2015). Формариј Милосава Тешића. У: Звук, метар и смисао Милосава Тешића, зборник радова. Београд – Требиње: Институт за књижевност и уметност – Општина Требиње (зборник у припреми).

Радојчић, С. (1998). Дунавски триптих. У: Јовановић, А., Хамовић, Д. (уред.) (1998). Милосав Тешић, песник, зборник радова. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 201–215.

Стипчевић, Н. (1998). Песма укрштених путева. У: Јовановић, А., Хамовић, Д. (уред.) (1998). Милосав Тешић, песник, зборник радова. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 13–23.

Тешић, М. (1992). Задати облик као изазов, разговор са Милосавом Тешићем (Васа Павковић). Летопис Матице српске, год. 168, април 1992, књ. 449, св. 4, 711–717.

Тешић, М. (1995). Утисци и слике са границе нестајања. У: Јовановић, А. (1995). Порек- ло песме – десет разговора о поезији. Ниш: Просвета, 193–223.

Тешић, М. (2004). О устаљеним лирским облицима. Есеји и сличне радње. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 209–211.

Petrović, S. (1983). Stih. U: Škreb, Z., Stamać, A. (1983). Uvod u književnost (3. izd.). Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 365–428.

Тешић, М. (1996). Прелест севера, Круг рачански, Дунавом. Београд: Просвета. Тешић, М. (2001). Бубњалица у пчелињаку. Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“.