IN SEARCH OF THE “LOST“ IDENTITY OF ATANASIJE DIMITRIJEVIĆ SEKEREŠ

Main Article Content

Radoslav Lj. Eraković

Abstract

Atanasije Dimitrijević Sekereš (1738-1794) was one of the most educated Serbs in the second half of the XVIII century. Unfortunately, this Viennese censor of Serbian books and Dositej’s long-lasting friend was one of the most hated and scorned persons amongst the Serbian population and priests in the then Austria. Although Atanasije’s friendship with Dositej Obradović (1739/1740-1811) is one of the key reasons why his name was not completely forgotten, Dositej – the famous Serbian enlightener was not responsible why Atanasije Dimitrijević Sekereš was for almost twenty years persona non grata amongst his compatriots in the Austrian empire. The very search for the reasons why the name of this gifted polyglot of delicate health became synonym for unforgivable betrayal, almost equalling the one that Vuk Branković (allegedly) did, is the topic of our research.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Article Details

How to Cite
Eraković, R. L. IN SEARCH OF THE “LOST“ IDENTITY OF ATANASIJE DIMITRIJEVIĆ SEKEREŠ. ANNUAL REVIEW OF THE FACULTY OF PHILOSOPHY, 42(1), 359–375. https://doi.org/10.19090/gff.2017.1.359-375
Section
Српска књижевност

References

ПРИЛОГ: Страница из цензорског извештаја Атанасија Димитријевића Секереша о Житију Петра Великаго Захарија Орфелина (Observationes Censoriae in Libros duos Vita et gloriosa facta Petri Magni Imperatoris Russiae). На основу белешке на десној маргини насловне странице (извештај је написан на латинском језику и има укупно 18 листова), можемо закључити да је цензор послао Илирској дворској депутацији своје (негативно) мишљење о Житију Петра Великог 10. априла 1775. године. Недовољно проучени документ од изузетног књижевноисторијског значаја, данас се чува у Архиву Војводине (Кутија 137. Инв. бр. 902. Фасцикла 15Б, број 246).