TEACHER SELF-EFFICACY: OUTCOMES, SOURCES AND CONSTRUCT MEASUREMENT

Abstract

Međunarodna istraživanja školskog obrazovanja ukazuju na univerzalnu relevantnost konstrukta samoefikasnosti nastavnika. Samoefikasnost nastavnika pozitivno je povezana sa efektivnim nastavnim strategijama, zadovoljstvom poslom nastavnika i akademskim postignućem učenika. Cilj ovog rada je da se predstave najvažnija saznanja o izvorima, ishodima i procesima uticaja samoefikasnosti nastavnika. Uvid u rezultate dosadašnjih istraživanja omogućava razumevanja uloge samoefikasnosti nastavnika u oblikovanju kvaliteta nastave, kao značajnog faktora uspešnosti svakog obrazovnog sistema. Pregled postojeće literature sugeriše da postoje određene poteškoće u merenju višedimenzionalnog konstrukta samoefikasnosti nastavnika. U zaključnom delu rada diskutuje se o implikacijama, kako za buduća istraživanja tako i za vaspitno-obrazovnu praksu.