IME RUŽE UMBERTA EKA KAO POSTMODERNI (ANTI)KRIMINALISTIČKI ROMAN
Главни садржај чланка
Сажетак
Rad analizira roman Ime ruže (1980) Umberta Eka u kontekstu postmodernizma, (pre)ispitivanja konvencija kriminalističkog žanra, kao i definisanja savremenog tipa profesorskog romana u kom prepoznajemo Eka kao pisca i naučnika. Glavna hipoteza na kojoj se istraživanje zasniva jeste da se profesorski roman služi elementima kriminalističkog žanra kako bi ih podvrgao postmodernom eksperimentu. Takođe, ispituje se na koji način Eko kao postmoderni pisac i proučavalac srednjovekovne kulturne, filozofske i književne istorije koji pripada dvadesetom stoleću, kreira svet umetničkog dela unutar daleke istorijske epohe. Istraživanje teži da dokaže da se u postmodernoj prozi srednji vek ne posmatra kroz prizmu savremenih predrasuda o tom dobu, već kroz činjenično znanje proučavalaca srednjovekovne kulture i poziciju Drugosti – ućutkanih glasova srednjovekovlja za koje najčešće nema prostora u književnosti. Lik Vilijema od Baskervila, franjevačkog monaha, bivšeg inkvizitora i detektiva, zasnovan je na spoju literarnih i filozofskih uzora, dok je zločinac (slepi bibliotekar Horhe) omaž Borhesu. Nema klasičnog otkrivanja ubice logičkim sposobnostima detektiva, već se raspada svet koji je ubica pokušavao da zaštiti. Zločinac je maska srednjovekovnog sveta, a detektiv njegov opozit – renesansna ličnost, koja ne postupa kao inkvizitor, već istragu zasniva na činjenicama i pretpostavkama.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Bajar, P. (2010). Anticipirani plagijat. Beograd: Službeni glasnik.
Batler, K. (2012). Postmodernizam: sasvim kratak uvod. Beograd: Službeni glasnik. Black, J. (1999). (De)feats of Detection: The Spurious Key Text from Poe to Eco. U: P. Merivale & S. E. Sweeney. (Ed.) (1999). Detecting Texts: The Metaphysical Detective Story from Poe to Postmodernism. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 75–100. DOI: https://doi.org/10.9783/9780812205459.75
Dojl, A. K. (2005). Šerlok Holms. Crvena nit. Novi Sad: Vega media.
Eko, U. (2004a). Ime ruže. Beograd: Kompanija Novosti AD. (štampano ćirilicom)
Eko, U. (2004b). „Postile uz Ime ruže”, u okviru: Eko, 2004a. (štampano ćirilicom)
Hačion, L. (1996). Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija. Novi Sad: Svetovi.
Kraus, O. (1884). Der Professorenroman. Heilbronn: Henninger.
Kurcijus, E. R. (1996). Evropska književnost i latinski srednji vek. Beograd: SKZ.
(štampano ćirilicom)
Lasić, S. (1973). Poetika kriminalističkog romana: pokušaj strukturalne analize. Zagreb: Liber– Mladost.
Marićević Balać, J. (2019). Let kroz predele Pavićeve Vizantije. U: J. Marićević Balać (Ed.) Milorad Pavić. Novi Sad: Izdavački centar Matice srpske. 7–24. (štampano ćirilicom)
Le Goff, J. (1982). Intelektualci u srednjem vijeku. Zagreb: GZH.
Le Goff, J. (1998). Civilizacija srednjovjekovnog zapada. Zagreb: Golden marketing.
Papić, V. (2023). Književni lik kao posrednik srednjovekovne estetike: Eko – Pavić – Pamuk. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 1 (2023), 67–86. (štampano ćirilicom)
Pavličić, P. (1990). Sve što znam o krimiću. Beograd: Filip Višnjić.
Professorenroman (2005). U: Oxford Companion to German Literature (3rd Ed.). Preuzeto 23. juna 2023. sa: https://www.oxfordreference.com/display/10.1093/acref/9780198158967.001.0001/acref-9780198158967-e-4226;jsessionid=AA50495BACD1F53946E835699A57DA7E?rskey=JqglxN&result=4381.
Volter (2015). Kandid; Zadig; Mikromegas. Beograd: Plato. (štampano ćirilicom)
Žmegač, V. (1970). Aspekt romana detekcije. Književno stvaralaštvo i povijest društva. Zagreb: Liber.