ISTORIJSKI UZROCI I SEMANTIČKI MEHANIZMI NASTANKA LAŽNIH PAROVA
Главни садржај чланка
Сажетак
Ovaj rad bavi se pregledom osnovnih uzroka i semantičkih mehanizama nastanka lažnih parova. U uvodnom delu rada pojam lažnih parova je najpre definisan, a potom su predstavljene relevantne klasifikacije. U centralnom delu rada prikazuju se uzroci nastanka lažnih parova među kojima se izdvajaju dva vodeća – zajedničko nasleđe i jezičko pozajmljivanje. U prvom slučaju reči klasičnog porekla bivaju preuzimane u različitim jezicima s različitim značenjima, dok u drugom slučaju reči nakon procesa pozajmljivanja razvijaju nova značenja u jeziku primaocu. Naposletku, kao vodeći semantički mehanizmi uspostavljanja lažne parnosti razmatraju se metafora, metonimija, semantička specijalizacija, semantička generalizacija, pejorizacija i melioracija.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Antunović, G. (1996). Anglicizmi i prevođenje: bez konzultinga nema happy enda. Suvremena lingvistika, 41– 42 (1–2), 1–9.
Broz, V. (2008). Diachronic Investigations of False Friends. Suvremena lingvistika, 66 (2), 199– 222. https://hrcak.srce.hr/30555
Bunčić, D. (2000). Das sprachwissenschaftliche Problem der innerslavischen ›falschen Freunde‹ im Russischen. Staatsexamensarbeit. Köln: Universität zu Köln. Preuzeto sa: https://kups.ub.uni-koeln.de/5988/ Campbell, L. (2020). Historical Linguistics. 4th edition. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Chamizo Domínguez, P. J. (2008). Semantics and Pragmatics of False Friends. New York– London: Routledge. Chamizo Domı nguez, P. J., & Nerlich, B. (2002). False Friends: Their Origin and Semantics in Some Selected Languages. Journal of Pragmatics, 34(12), 1833–1849. DOI: https://doi.org/10.1016/S0378-2166(02)00024-3
Evans, V., & Green, M. (2006). Cognitive Linguistics. An Introduction. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu: uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Školska knjiga.
Geeraerts, D. (1997). Diachronic Prototype Semantics.Oxford: Clarendon Press. DOI: https://doi.org/10.1093/oso/9780198236528.001.0001
Grković-Mejdžor, J. (2013). Istorijska lingvistika: kognitivno-tipološke studije. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. [štampano ćirilicom]
Gudurić, S., & Drobnjak, D. (2010). „Pravi” i „lažni prijatelji” u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 53(1), 195-204. [štampano ćirilicom]
Ivir, V. (1978). Teorija i tehnika prevođenja. Sremski Karlovci: Centar „Karlovačka gimnazija’’.
Kövecses, Z. (2010). Metaphor. A Practical Introduction. 2nd edition. Oxford: Oxford University Press.
Lakoff, G., & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago – London: The University of Chicago Press. DOI: https://doi.org/10.7208/chicago/9780226470993.001.0001
Ljubičić, M. (1998). Bilješke o semantičkoj specijalizaciji posuđenica. Suvremena lingvistika, 45–46(1–2), 17–37. https://hrcak.srce.hr/23639
Ljubičić, M. (2003). Lažni parovi i etimologija. Filologija, 40, 79–88. https://hrcak.srce.hr/165432
Nikolić, M. (ured.) (2011). Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. [štampano ćirilicom] Prćić, T. (2012). Kako se na engleskom kaže oldtajmer? Anglicizmi kao srpsko-engleski lažni parovi. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 55(2), 203–220. [štampano ćirilicom]
Prćić, T., Dražić, J., & Milić, M. (ured.) (2021). Srpski rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Filozofski fakultet. Ullmann, S. (1965). Semántica. Introducción a la ciencia del significado. Madrid: Aguilar.