КУЛТ ЕЛАГАБАЛА У РИМСКОМ ЦАРСТВУ
Главни садржај чланка
Сажетак
Елагабал је био бог Сунца из сиријског града Емесе, данашњег Хомса. То је заправо једна локална верзија соларног бога Баала који је доминирао пантеоном ширег подручја на Леванту. Култ остаје ограничен на завичајни простор све до директног укључивања Сирије у састав римске државе. Прекретницу је означио долазак на власт четрнаестогодишњег Марка Аурелија Антонина (218–222), касније прозваног Елагабал или Хелиогабал. Он је прогласио Непобједиво Сунце Елагабала за врховно римско божанство, чак изнад самог Јупитера. Сачувани извори пружају могућност детаљније реконструкције и нових тумачења. Срамном смрћу Марка Антонина окончана је и његова омражена религијска реформа.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Aur. Vict. Caes. – Liber De Caesaribus of Sextus Aurelius Victor (1994). Liverpool: Liverpool University Press, translated with an introduction and commentary by H. W. Bird.
Dessau, H. (1892). Inscriptiones Latinae Selectae, vol. I. Berolini: Weidmannos.
Dessau, H. (1902). Inscriptiones Latinae Selectae, vol. II, Pars I. Berolini: Weidmannos.
Dio Cass. - Dio's Roman History IX (1961). Cambridge, Massachusetts – London: Harvard University Press – William Heinemann LTD, with an english translation by Earnest Cary, The Loeb Classical Library 177.
Eutr. – The Breviarium ab Urbe Condita of Eutropius (2011). Liverpool: Liverpool University Press, translated with an introduction and commentary by H. W. Bird.
Hdn. – Herodian of Antioch's History of the Roman Empire. From the Death of Marcus Aurelius to the Accession of Gordian III (1961). Berkeley & Los Angeles: University of California Press, translated from the Greek by Edward C. Echols.
Mattingly, H. – Sydenham, E. A. & Sutherland, C. H. V. (1938). The Roman Imperial Coinage, Vol. IV, Part II – Macrinus to Pupienus. London: Spink & Son LTD.
SHA Heliogab. – The Scriptores Historiae Auguste vol. II (1924). Cambridge, Massachusetts – London: Harvard University Press, with an english translation by David Magie, The Loeb Classical Library 140.
Vermaseren, M. J. (1977). Corpus Cultus Cybelae Attidisque (CCCA) III. Italia – Latium. Leiden: E. J. Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004296114
ЛИТЕРАТУРА
Вукадиновић, С. (2014). Једна царска биографија посвећена Константину Великом. Истраживања, 25, 401–410. DOI: https://doi.org/10.19090/i.2014.25.401-410
Мирковић, М. (2014). Историја Римске државе: од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
Робер, Ж. Н. (2009). Стари Рим. Београд: Clio.
Срејовић, Д. – Цермановић-Кузмановић, А. (19872). Речник грчке и римске митологије. Београд: Српска књижевна задруга.
Стевановић, Б. М. (1968). Историја хеленске књижевности: од Александра до Јустинијана. Београд: Научна књига.
*
Barkóczi, L. (1980). History of Pannonia. In: Lengyel, A. – Radan, G. T. B. (eds.) (1980). The Archaeology of Roman Pannonia. Kentucky – Budapest: The University Press of Kentucky – Akadémiai Kiadó. 85–124.
Beard, M. – North, J. & Price, S. (1998). Religions of Rome. Volume 1 – A History. Cambridge: Cambridge University Press.
Birley, A. R. (2002). Septimius Severus. The African Emperor. London – New York: Routledge. DOI: https://doi.org/10.4324/9780203028599
Bowersock, G. W. (1983). Roman Arabia. Cambridge, Massachusetts – London: Harvard University Press.
Chaniotis, A. (2013). Staging and Feeling the Presence of God: Emotion and Theatricality in Religious Celebrations in the Roman East. In: Bricault, L. – Bonnet, C. (eds.) (2013). Panthée: Religious Transformations in the Graeco – Roman Empire. Leiden – Boston: Brill. 169–189. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004256903_009
Cumont, F. (1956). The Oriental Religions in Roman Paganism. New York: Dover Publications.
Drijvers, H. J. W. (1981). Die Dea Syria und andere Syrische Gottheiten im Imperium Romanum. In: Vermaseren, M. J. (ed.) (1981). Die orientalischen Religionen im Römerreich. Leiden: E. J. Brill. 241–263. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004295711_010
Ferguson, J. (1970). The Religions of the Roman Empire. London: Thames and Hudson.
Fishwick, D. (2002). The Imperial Cult in the Latin West. Studies in the Ruler Cult of the Western Provinces of the Roman Empire, Volume III: Provincial Cult, Part 1: Institution and Evolution. Leiden – Boston – Köln: Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004295964
Fitz, J. (1959). Der Besuch des Septimius Severus in Pannonien im Jahre 202 u. Z. Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae, XI, 237–263.
Gavrilović Vitas, N. (2021). Ex Asia et Syria. Oriental Religions in the Roman Central Balkans. Oxford: Archaeopress Publishing. DOI: https://doi.org/10.2307/j.ctv1gt94hj
Halsberghe, G. H. (1972). The Cult of Sol Invictus. Leiden: E. J. Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004296251
Hay, J. S. (1911). The Amazing Emperor Heliogabalus. London: Macmillan and Co.
Hijmans, S. E. (2024). Sol. Image and Meaning of the Sun in Roman Art and Religion, Volume I-II. Leiden – Boston: Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004442405
Hvidberg-Hansen, F. O. (2007). ʼArṣû and ʽAzîzû. A Study of the West Semitic "Dioscuri" and the Gods of Dawn and Dusk. Copenhagen: The Royal Danish Academy of Sciences and Letters.
Icks, M. (2006). Priesthood and Imperial Power. The Religious Reforms of Heliogabalus, 220-222 AD. In: de Blois, L. – Funke, P. & Hahn, J. (eds.) (2006). The Impact of Imperial Rome on Religions, Ritual and Religious Life in the Roman Empire. Leiden – Boston: Brill. 169–178. DOI: https://doi.org/10.1163/9789047411345_014
Icks, M. (2008). Heliogabalus, a Monster on the Roman Throne: The Literary Construction of a "Bad" Emperor. In: Sluiter, I. – Rosen, R. M. (eds.) (2008). KAKOS, Badness and Anti – Value in Classical Antiquity. Leiden – Boston: Brill. 477–488. DOI: https://doi.org/10.1163/ej.9789004166240.i-516.139
Icks, M. (2011). The Crimes of Elagabalus. The Life and Legacy of Rome's Decadent Boy Emperor. London – New York: I. B. Tauris.
Kádár, Z. (1962). Die kleinasiatisch – syrischen Kulte zur Römerzeit in Ungarn. Leiden: E. J. Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004296091
Kaizer, T. (2013). Identifying the Divine in the Roman Near East. In: Bricault, L. – Bonnet, C. (eds.) (2013). Panthée: Religious Transformations in the Graeco – Roman Empire. Leiden – Boston: Brill. 113–128. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004256903_006
Latte, K. (1960). Römische Religionsgeschichte. München: C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung.
MacMullen, R. (1984). Christianizing the Roman Empire (A.D. 100–400). New Haven and London: Yale University Press.
Rives, J. B. (2007). Religion in the Roman Empire. Oxford: Blackwell Publishing.
Scheid, J. (2003). An Introduction to Roman Religion. Bloomington & Indianapolis: Indiana University Press.
Stefanović, D. (20202). Stari istok: i beše poput ptice u kavezu. Istorija i kultura starog istoka. Beograd: Evoluta.
Ševalije, Ž. – Gerbran, A. (2009). Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi. Novi Sad: Stylos art – IK Kiša.
Thomas, E. B. (1980). Religion. In: Lengyel, A. – Radan, G. T. B. (eds.) (1980). The Archaeology of Roman Pannonia. Kentucky – Budapest: The University Press of Kentucky – Akadémiai Kiadó. 177–206.
Turcan, R. (1985). Héliogabale et le sacre du soleil. Paris: Albin Michel.
Turcan, R. (1996). The Cults of the Roman Empire. Oxford: Blackwell Publishers.
Varner, E. R. (2004). Mutilation and Transformation. Damnatio Memoriae and Roman Imperial Portraiture. Leiden – Boston: Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789047404705